8. septembar 2023 13:18

Radoš Đurović: Bande krijumčara ojačale, bore se međusobno za prevlast

Izvor: TANJUG

Foto: Tanjug TV

BEOGRAD - Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila izjavio je danas da su bande krijumčara izbeglica i migranata preko Srbije zabrinjavajuće ojačale, a da je razlog sve češćih sukoba među njima borba tih bandi za kontrolu teritorije.

U izjavi za Tanjug, Đurović je rekao da je između 50.000 i 60.000 ljudi ušlo u našu zemlju od početka godine, a da je prošle godine u našu zemlju ušlo i boravilo preko 100.000 ljudi.

"Zapadno-balkanska ruta je i dalje značajna ruta kojom migranti dolaze do Evrope, i koja neprekinuto funkcioniše dugi niz godina. I ove godine u Srbiju tom rutom pristižu izbeglice iz pravca Turske i Sirije i Avganistana. Glavne grupe dolaze iz pravca Severne Makedonije, Kosova i Bugarske", rekao je Đurović.

Intext service Video

Dodao je da je smanjen broj migranata, jer zatvoren aerodromski dolazak ljudi iz Indije, Burundija i Kube, ali da je intenzivniji priliv rutom iz pravca Turske.

Ističe da su krijumčarske grupe su izuzetno jake, da pomažu migrantima, ali da umeju da budu jako surove i da postoje veoma ozbiljna svedočenja sa terena da čak i deca trpe ubode noževima.

"Imamo situacija u Bujanovcu i na istoku zemlje, da su deca žrtve takvih krijumčarskih bandi koje žele da kontrolišu celokupnu situaciju i da sve te ljude koji dolaze oni procesuiraju, odnosno opsluže krijumčarenjem dalje. Zato smo svedoci toga da dolazi do sukoba između krijumčarskih grupa koje se bore za tu teritoriju i za te jadne ljudne ljude koje treba da krijumčare. To je onda glavni razlog zašto u Subotici i okolini, duž mađarske granice, imamo stalne krijumčarske okršaje", konstatovao je Đurović.

Kako je rekao, veliki je apsurd što mađarske vlasti vraćaju migrante na našu teritoriju.

"Krujumčari to koriste i uzimaju veliki novac kako bi prebacili strance. Pre dve nedelje 700 ljudi je u jednom danu vraćeno u Srbiju. To znači da izbeglice iz EU dolaze u našu zemlju i teže da nastave dalje kretanje ka EU. Sa takvom praksom mora da se prestane", poručio je Đurović.

Naglasio je da se Srbija ponaša humano i solidarmno ali ne može da se suočava sa praksom guranja ljudi preko granice.

Dodaje da krijumčarenje jača i na istoku i jugu zemlje, o čemu svedoči i

izjava gradonačelnika Pirota koji je pozvao nadležne organe da vode više računa o migrantima koji su u tranzitu kroz taj grad.

"Sa otežamnim uslovima prelaska srpsko-bugarske granice, sa krijumčarima koji su ojačali, imate sličnu situaciju kao i na severu zemlje.

Krijumčarske bande su jake i dolazi do sukoba, svedoci smo nekoliko sukoba oko Pirota", kaže Đurović.

On smatra da je bitno je obezbediti dovoljan smeštaj i da bi Komesarijat za izbeglice i migracije pod hitno trebalo da poveća kapacitete za izbeglice.

"Trebalo da bude prva mera i onda bi ti ljudi bili u kampovima, a krijumčari bi onda teže dolazili do njih i nadležni bi donekle imali situaciju pod kontrolom", poručuje Đurović.

Naglašava da u Pirotu smeštajni kapacitet nije dovoljan i da zbog toga postoje incidenti, jer krijumčari pokušavaju da ljude usmere dalje i dodaje da postoje kapaciteti koji nisu iskorišćeni, pre svega u Dimitrovgradu.

"Treba da se povećaju kapaciteti, posebno na severu zemlje, jer mi u Subotici nemamo veliki kamp, Sombor je takođe opterećen, imamo stotine ljudi koji su na otvorenom. Posebno je zabrinjavajuće da na severu zemlje kampovi ne primaju Avganistance. Zamislite Avganistance koje Mađari gurni, a oni ne mogu da budu smešteni u kampove i odmah hrle u ruke krijumčara. O tome svedočimo svakodnevno na terenu", kaže Đurović.

Dodaje da je važno i upravljanje migracijama i da to podrazumeva da se prati situacija.

"Ne možemo da očekujemo da, ako negde nemamo kapacitete, da će se izbeglice same preseliti u Sjenicu ili Tutin, 300 kilometara dalje, gde možda imamo mesta. Moramo to da uradimo da sprečimo jačanje krijumčara koje sada sve zabrinjava", upozorava Đurović.

Na pitanje da li možemo očekivati od zemalja članica EU istorijski dogovor o ključnim zakonima o azilu i migracijama i da li će sve zemlje članice EU poštovati te dogovore, Đurović odgovara da je to vrlo upitno znajući stavove pojedinačnih zemajlja.

"Sve zabrinjava pitanje solidarnosti. Zemlje na obodu EU i dalje primaju najviše izbeglice, i po novim predlozima i dalje bi trebalo to da čine, a centralne zemlje EU bi trebalo da ih ne primaju, već da im plaćaju smeštaj u zemljama na obodima EU, što je mera koja nije kolegijalna i koja duboko uznemirava Grčku, Italiju, Španiju. Ta rešenja ne nude iskrenu solidarnost", konstatovao je Đurović.

On smatra da će možda tehnički doći do nekog sporazuma, ali da je pitanje koliko će on biti primenjiv u praksi kada neke države osećaju da su duboko neravnopravne i kada shvate da će imati problem sa migracijom koja treba da ostane kod njih.

"Logično je očekivati da će one propuštati izbeglice da ne bi preuzele celokupan teren, tako da bi efekat takvog dogovora bio upitan", ocenio je Đurović.

Kada govorimo o Srbiji, kao i ostalim zemljama koje su na spoljnim obodima EU, Đurović kaže da je tu situacija još kompleksnija, jer ne možemo da računamo na solidarnost, nemamo način da utičemo na odluke EU, ali možemo da ne međunarodnom nivou ukazujemo na te probleme, posebno što je Srbija duboko na evropskom kontinentu.

"Ona ne može da bude ignorisana jer će problemi koji će se ovde pojaviti preliti u EU, stvara se bure baruta koje može da izazove ozbiljne probleme. Srbija mora da se bori za solidarnost evropskih partnera i ima puno osnova za to, jer najveći broj ljudi dolazi u nju preko EU, što je još jedan apsurd", poručio je Đurović.