6. oktobar 2023 16:26

Bez značajnijeg napretka u broju urađenih kadaveričnih transplantacija u Srbiji

Izvor: TANJUG

Foto: Tanjug video

BEOGRAD - Povodom Evropskog dana donora, na Vojnomedicinskoj akademiji održana je tribina koja je za cilj imala podizanje svesti o značaju doniranja organa, jer Srbija i ove godine taj dan dočekuje sa neslavnim brojem urađenih kadaveričnih transplantacija, poručeno je sa događaja.

U Srbiji na novi organ, koji im je jedini lek, čeka 2.000 pacijenata među kojima su i deca - konkretno, kadaverični bubreg čeka 800 građana i 30 dece, njih 90 nada se novoj jetri, a novo srce za novi život čeka 40 pacijenata.

Udruženje Zajedno za novi život je prošle godine, na Evropski dan donora pokrenulo nacionalnu kampanju "Još si mi trag", koja za cilj ima podizanje svesti građana o transplantaciji i značaju doniranja organa, rekla je Željka Bojić, ispred tog udruženja koja je i pacijent na listi za transplantaciju.

Intext service Video

"Život više hiljada pacijenata koji čekaju na transplantaciju u Srbiji je izuzetno težak i prepun ograničenja, a neki pacijenti nikada ne dočekaju novi organ, koji im je jedini spas. I ovogodišnji Evropski dan donora Srbija dočekuje sa nedovoljno urađenih transplantacija, ali i sa nepoznatim brojem umrlih pacijenata", kazala je Bojić.

Dr. Neven Vavić, nefrolog, načelnik Klinike za nefrologiju VMA pojasnio je da se na toj klinici rade i "živo-srodne" transplantacije bubrega, a da u Srbiji donori mogu da budu srodnici do trećeg kolena, kao i supružnici, odnosno partneri.

"Donori su najčešće roditelji, i to nosi određene probleme jer su to uglavnom starije osobe sa pridruženim bolestima, mada je sve više i mladih roditelja jer je dosta dece kojima je potreban novi organ. Takođe, braća i sestre, ali, kao što znate, mi imamo i Etički komitet koji razmatra svaku 'living' transplantaciju, jer etičko pitanje uvek postoji. Takođe dalji srodnici i supružnici mogu da budu donori i te transplantacije uglavnom budu vrlo dobre", rekao je on.

Osobe ženskog pola u Srbiji češće se odlučuju za donorstvo, istakla je dr Jelena Tadić, nefrolog sa Vojnomedicinske akademije.

"Prosečne godine davalaca organa su 56, a najveći broj njih jesu roditelji, a posle toga su supružnici, pa tek onda brat i sestra, odnosno rođaci do trećeg . kolena. Etičko pitanje i dilema je uvek tu - da li uzeti organ od zdrave osobe radi transplantacije, a ispitivanja davaoca mogu da traju i po dve-tri godine, dok ne budu potpuno spremni za donorstvo i to sve u cilju da transplantacija protekne sa što manje komplikacija", objasnila je ona.

Kako naglašava, donoru se uvek kaže da u svakom trenutku može da odustane, mada, Tadić poručuje da se to nijednom nije desilo kod njih na klinici.

Olivera Jovanović, pacijentkinja na dijalizi koja je trenutno na pripremama za stavljanje na listu čekanja za transplantaciju bubrega, kaže da joj je dijagnoza bubrežne slabosti postavljena u poodmakloj fazi i naglašava da joj je odmah bilo jasno šta će uslediti.

Dodaje da joj se od ovog proleća zdravstveno stanje naglo pogoršalo, a od leta je na hemodijalizi.

"Poslednjih 15 dana završena je kompletna obrada za stavljanje na listu za transplantaciju. Ja sam potencijalni primalac kadaveričnog organa, nemam živo-srodnog donora, nadam se da ovo čekanje što kraće traje i to želim i sebi i svima koji čekaju, i da se sve završi na najbolji način za sve nas", poručila je povodom Evropskog dana donora pacijentkinja Jovanović.

Pukovnik doc. dr. Momir Šarac, vaskularni hirurg sa VMA, ističe da je Vojnomedicinska akademija nosilac transplantacija u Srbiji, a i šire.

"Kada je reč o transplantaciji jetre, posle višedecenijskog rada i preko 50 urađenih transplantacija jetre, imali smo jedan zastoj u radu, pre svega izazvan kovid krizom. Od nove godine urađene su četiri kadaverične transplantacije jetre, i uvek možemo bolje. Iako imamo i uslove i stručni kadar za sprovođenje tog programa, da bi se jače razvijao, potrebno je da radimo na podizanju svesti o donaciji organa", poručio je dr Šarac.

Kako je naglasio, nije dovoljno imati i timove i operacione sale, ali nema organa i donatora.

"Onda nemamo šta da radimo. Tako da fokus mora biti na doniranju organa, a tu je potrebno učešće šire društvene zajednice, da se radi i kroz osnovne i srednje škole, moramo da nađemo načina da i verske zajednice učestvuju u promociji. Kada svest naših ljudi postane dovoljno razvijena, onda će naši timovi imati značajnije rezultate, a liste čekanja redukovane", poruka je dr Šarca.

Lazar Čolić, pacijent sa transplantiranim bubregom od svoje 14. godine je krenuo na dijalizu, a majka mu je tada donirala bubreg, međutim posle 11 godina ponovo je krenuo na dijalizu na koju je išao narednih 11 godina.

"Na listi za organ bio sam 11 godina, a onda sam se odlučio za Belorusiju. Pored svih priprema i otežanog putovanja zbog političke situacije u Belorusiji, jako je teško otići u zemlju gde ne znate ni ljude, ni jezik. Zato želim da ispričam svoju priču, kako bi ljudi shvatili koliko znači njihovo da, koje nama omogućava da organ dobijemo u našoj zemlji", poruka je Lazara Čolića.

Predrasude oko donacije organa u Srbiji itekako postoje, kaže potpukovnik doc. dr. Goran Rondović, anesteziolog, koordinator za transplantaciju organa VMA.

"Postoje zakonom jasno propisane procedure i načini utvrđivanja moždane smrti kada se konstatuje moždana smrt. Kada porodica da saglasnost ulazi se u proceduru transplantacije organa. Postoje brojne predrasude, mitovi, kako se obavlja procedura - razne dezinformacije. Vojvodina ima mnogo veću uspešnost darivanja organa nego na jugu zemlje i to je razlog zašto o ovome moramo češće da pričamo", kazao je on.

Jasmina Matić je srodni živi donor bubrega svom suprugu, a imala je poruku za Evropski dan donora.

"Kada je mom mužu otkazao transplantirani organ koji mu je trajao 22 godine, moja odluka je bila da mu dam bubreg i moje uverenje jer ja verujem da ako je porodica dobro sve ostalo je dobro. Neka bude da sam hrabra, ali ja mislim da su hrabri i da su heroji oni koji u tako teškom i šokantnom trenutku kad im premine najbliži oni kažu da i produže nekome život. Zahvaljujući tom jednom da, 1999. je moj muž preživeo i moj sin je rastao uz oca", zaključila je ona.