U zgradi Crvenog krsta u Beogradu postavljen prvi automatski eksterni defibrilator

BEOGRAD - U zgradi Crvenog krsta Srbije u Beogradu postavljen je prvi javno dostupan automatski aparat - eksterni defibrilator koji se primenjuje za oživljavanje u prva tri minuta naglog srčanog zastoja.

Stručni saradnik Crvenog krsta Srbije Ljubica Aleksić izjavila je za Tanjug da je iznenadni srčani zastoj zdravstveni rizik broj jedan današnjice i da se dve trećine smrtnih slučajeva zbog srčanog zastoja dešava kod kuće, na poslu ili za vreme rekreativnog bavljenja sportom.

"Statistički gledano, u uslovima van bolnice samo pet procenata ljudi preživi iznenadni srčani zastoj. Smrt uglavnom nastupa u okviru prvih nekoliko minuta, osim ako se ne obnovi normalan srčani ritam, a to je moguće uraditi samo postupkom koji se zove defibrilacija", istakla je Aleksić.

Ona objašnjava da je defibrilacija jedina efikasna i uspešna pomoć pri iznenadnom srčanom zastoju koji u osnovi ima ozbiljan poremećaj srčanog ritma koji se zove treperenje - fibrilacija srca.

"Primena standardnih tehnika oživljavanja, masaže srca i veštačkog disanja kod iznenadnog srčanog zastoja održavaće minimum cirkulacije i nivoa kiseonika da bi se rad odrgana, mozga pre svega, održavao do primene defibrilatora, ali ne može ponovo pokrenuti srce", ukazala je Aleksić.

"Danas znamo se da je defibrilacija u prvim minutima od zastoja jedini efikasan način da se pokrene srčani ritam. Sa svakim minutom odlaganja defibrilacije, šanse za preživljavanje se smanjuju za 7 do 10 procenata po minutu", rekla je Aleksić.

Navela je da automatski eksterni defibrilator (AED) predstavlja mali, baterijski aparat napravljen tako da ga uz minimalnu obuku mogu upotrebljavati i ljudi koji nisu medicinski obrazovani, a koji može da isporuči električni šok srcu da bi ono obnovilo normalni srčani ritam.

"Posle kraće obuke, ove aparate su spremni da upotrebe i tako spasu život policajci, vatrogasci, telohranitelji, noćni čuvari, spasioci na plažama, zaposleni u preduzećima, znači praktično svi", kaže Aleksić.

Dodaje da AED ima softver za analizu srčanog ritma, a glasovnim naredbama koje mogu biti i na srpskom jeziku vodi građanina - spasioca kroz proces spašavanja.

Upotreba aparata je izuzetno jednostavna i rukovanje podrazumeva upotrebu samo jednog dugmeta.

"Defibrilatorima su danas opremljene mnoge policijske i vatrogasne službe u Evropi, a razlog je to što na mesto nesreće često stižu brže nego ostale službe za zbrinjavanje. Mnogi ga imaju čak i kao deo opreme, na motorima", navodi Aleksić.

Ona dodaje da se preporučuje da AED aparate treba postaviti na mesto gde dnevno prođe više od 1.500 ljudi, a da bi idealno bilo da su na takvoj udaljenosti da se do njih može doći u roku od pet minuta.

"Iako AED aparat može koristiti i medicinsko osoblje, oni je primarno napravljen za upotrebu od strane običnih građana, što je njihova velika prednost i to ih čini izuzetno popularnim i široko primenljivim", rekla je Aleksić.

Naglašava da je aparat apsolutno siguran i da neće isporučiti električni šok unesrećenom ako on nema srčani zastoj.