Radoš Đurović: Strahovit rast grupa koje krijumčare migrante obeležio 2023.

BEOGRAD - Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila izjavio je danas da je 2023. godinu obeležio strahovit rast i razvitak grupa koje krujumčare migrante i koje su počele da se oružano sukobljavaju na severu Srbije.

Đurović je za Tanjug istakao da je samo u ovoj godini u Srbiju ušlo 85.000 migranata i da je najveći broj njih iz naše zemlje nastavio put Evropske unije.

Dodao je da je veliki broj njih po nekoliko puta vraćan sa mađarske granice u Srbiju, što je doprinelo većoj ilegalnoj finansijskoj dobiti upravo krijumčarskih grupa.

"Krijumčarenje ljudi je unosnije od krijumčarenja oružja i droge. Jednog čoveka možete krijumčariti nekoliko puta, dok drogu ili oružje krijumčarite jednom. Sa svakim pušbekom, odnosno ilegalnim vraćanjem ljudi iz Mađarske u Srbiju, krijumčari su zarađivali, oni su te iste ljude ponovo prebacivali dalje", objasnio je Đurović.

Dodao je da je ta "brza i laka zarada" motivisala veliki broj lokalnih kriminalnih grupa da se uključe u ove ilegalne radnje.

"Oni u ovim lancima funkcionišu kao vozači, logističari, oni koji bi obezbedili neki smeštaj ili donosili hranu. Sve se više sužavaju mogućnosti da migracija napusti Srbiju i sve je teže za migrante s pomoću krijumčara da nastave dalje, ali iz pravca juga nama migracija ne prestaje", rekao je on.

Đurović je naglasio da migranti dolaze iz pravca Bugarske, Grčke i preko Severne Makedonije i da te ljude nije moguće vratiti preko misije, jer saradnja sa susednim zemljama izostaje.

On je dodao da to komplikuje situaciju za Srbiju zbog toga što u zemlji postoji samo oko 6.000 mesta u smeštajnim centrima.

"Tu postoji i veliki problem prihvata i dugoročnog boravka i ostanka ovde", rekao je Đurović.

Kada je reč o pušbekovima, Đurović kaže da oni funkcionišu tako što Mađarska praktično gurne ljude niz ogradu na srpsku teritoriju mimo sporazuma o readmisiji.

"Ta praksa nije samo s mađarske strane, već i sa hrvatske, imamo i izolovane slučaje sa rumunske strane. To su poruke da se protiv migracije sada koriste barijere, čak i sila", rekao je Đurović.

On ukazuje da je, sa druge strane, 2023. godinu obeležila i razrada trilateralnog sporazuma između Srbije, Austrije i Mađarske.

"Tu su i naše vlasti premestile značajan broj ljudi u drugoj polovini godine sa mađarske ograde i duž granice sa Mađarskom, Rumunijom i Hrvatskom u centralnu i južnu Srbiju, da bi olakšale mađarsku južnu granicu. Međutim, to nije zaustavilo migraciju, jer Srbija teško može da zaustavi globalnu migraciju. Samo je motivisala ljude da krenu put Hrvatske ili BiH, a cene krijumčarenja su dodatno porasle", rekao je on.

Đurović je objasnio da sada krijumčari traže i do 1.700 evra da iz Sjenice, Tutina ili Preševa prevezu ljude do Hrvatske ili BiH.

Kada je reč o narednom periodu, on je istakao da veruje da će politike EU prema migraciji biti sve manje tolerantne.

"U tom smislu se očekuje i usvajanje pakta o azilu i migraciji na nivou EU, a za nas to podrazumeva brze procedure na našim granicama, odnosno na spoljnim granicama EU sa Srbijom, gde će se utvrđivati da li neko ima pravo da traži azil ili ne, ali isto tako i primena koncepta sigurne treće zemlje u koje lako može da upadne i Srbija", pojasnio je on.