U privatnim domovima za stare cene više za 15 odsto, u državnim u Beogradu bez promene

BEOGRAD - Cene usluga smeštaja u Gerontološkom centru Beograd od 2015. godine nisu menjane, kažu iz ove ustanove, a iz Udruženja privatnih ustanova socijalne zaštite za smeštaj starih lica navode da su cene smeštaja povećane za 10 do 15 odsto u prethodnoj godini, ali ne u svim domovima.

Kako su za Tanjug rekli iz Ustanove Gerontološki centar Beograd cene smeštaja su od 28.362 dinara do 60.391 dinar.

Najniža cena smeštaja je u domu 'Voždovac' za dvokrevetne i trokrevetne sobe za korisnike kojima nije potrebna pomoć, dok je najskuplji smeštaj u okviru stacionarnog odeljenja apartmanskog tima u Domu 'Bežanijska kosa', rekla je portparolka ove ustanove Jelena Koca.

"Cena smeštaja zavisi od stepena podrške, kao i od vrste smeštajnog kapaciteta - jednokrevetni ili višekrevetni, odnosno sobni ili garsonjerski smeštaj", navela je Koca.

Kako je dodala, usluga se obezbeđuje kroz stacionarni i apartmanski smeštaj u četiri doma u Beogradu - Bežanijska kosa, Voždovac, Karaburma i Stacionar, a ukupan kapacitet za smeštaj je 1182 osobe.

Ona je navela i da se povećao broj osoba na listi čekanja za prijem u domove.

"Broj zahteva koji se nalaze na listi evidencije zahteva za realizaciju prijema je 468 od kojih 130 lica odlaže početak korišćenja usluge domskog smeštaja, zbog porodične situacije ili zbog insistiranja na određenom tipu smeštajnog kapaciteta. Na primer ukoliko žele isključivo dvokrevetnu sobu i odbijaju mogućnost smeštaja u trokrevetnu sobu. Najveći broj zahteva je za Dom Bežanijska kosa - 381 zahtev", rekla je Koca.

Kako ističe, većina osoba zainteresovanih za smeštaj u domovima spada u kategoriju onih sa višestrukim oboljenjima i osobe koje traže apartmanski smeštaj, bez dodatne nege.

Takođe, nastavlja se trend porasta broja podnetih zahteva za smeštaj u okviru odeljenja za smeštaj pokretnih lica sa dijagnozom demencije.

Procedura za smeštaj, kako objašnjava, pokreće se nadležnom centru za socijalni rad na mestu opštine gde podnosilac zahteva živi u kome se i dobija informacija o neophodnoj dokumentaciji.

Nakon obrade dokumentacije, ona se prosleđuje ustanovi, a komisija za prijem razmatra i raspoređuje zahteve po radnim jedinicama prema želji podnosioca zahteva, ali uzimajući u obzir i opšti psihofizički status od kojeg zavisi kategorizacija korisnika, kao i raspoložive kapacitete ustanove.

Sekretar Udruženja privatnih ustanova socijalne zaštite za smeštaj starih lica Saša Ristović rekao je za Tanjug da su cene porasle od 10 do 15 odsto u prethodnoj godini, ali ne i u svim privatnim domovima.

Kako je rekao, u poslednih 10 godina porasle su za 40 odsto navodeći i da nije realno da ostanu na istom nivou kada rastu cene namirnica, komunalija i radne snage.

"Na cenu usluge u privatnim domovima utiče i lokacija, kapacitet sobe. Najviše na cenu utiče stepen podrške koji je potreban korisniku. Kada imate nezavisnog korisnika koji je u dom došao zato što nema društvo, zato što je ostao bez supružnika, kada je u pitanju socijalno izmamljivanje, tu je cena niža, jer u nju spadaju samo osnovni troškovi", objašnjava on.

Međutim, kako ističe Ristović, kada je potrebna dodatna nega to povećava cenu.

"Cene domova se kreću od 55 do 60. 000 dinara, pa može biti i do 1.000 ili 1.200 evra. Zavisi od svega onoga što je potrebno da se pruži nekom korisniku. Ako imate nepokretnog korisnika, korisnika koji je u ozbiljnom stepenu demencije, sve su to dodatni troškovi i dodatno angažovanje radnika i materijala, i naravno da to mora da podigne cenu", rekao je on.

Ističe da su uvek privatni domovi bili nešto skuplji od državnih i da nije realno da se cene ne podižu kada je sve poskupelo.

Kako je istakao, u privatnim domovima postoje i različiti vidovi medicinske nege kao što su davanje injekcija, terapije, previjanje ili fizikalna terapija i to ne može da uđe u redovnu cenu, već je usluga skuplja.

Što se tiče popunjenosti kapaciteta, Ristović dodaje da je popunjenost između 80 i 90 odsto i ocenjuje da je potrebna bolja regionalna raspoređenost domova.

"Velika je koncentracija privatnih domova u Beogradu u odnosu na ostale delove Srbije. Imamo delove Srbije gde nemamo privatne domove uopšte. Raška, istočna Srbija, ponegde postoji neki dom. Pirot nema privatni dom. Vojvodina je prilično dobro pokrivena. U tom smislu bi trebalo da se širi mreža ustanova socijalne zaštite privatnog sektora, jer smo narod koji stari i postoji potreba za tim", objašnjava on.

Ristović je rekao da Udruženje nudi pomoć onima koji žele da se bave ovim poslom, jer je važno da znaju koji je put do dobijanja licence za rad.

Što se tiče dokumentacije koja je potrebna osobama za smeštaj u privatne domove, kaže da je pored lične potrebna i medicinska dokumentacija, i ističe da zainteresovani treba da se obavezno raspitaju koji su licencirani domovi.

Kada se izabere dom podnosi se zahtev za smeštaj, a posle toga dom, uz pregled dokumentacije i razgovora sa korisnikom, donosi odluku da li može da pruži adekvatnu brigu, negu, nakon čega se obavlja prijem.

Ristović dodaje da i u privatnim domovima postoje liste čekanja, negde 25 i 30 ljudi bude na listi, a razlog je uglavnom jer su čuli da je određeni dom kvalitetan i da je usluga dobra.

Udruženje okuplja oko 70 odsto od ukupnog broja domova na teritoriji cele Srbije.

U Srbiji postoji 260 privatnih domova različitih kapaciteta, od 10 do 15 korisnika do 100 korisnika, koliko je maksimum, dodaje on.

Ukupan smeštajni kapacitet je oko 10. 500 kreveta.