Iguman Metodije: Nazire se kraj radova na obnovi Hilandara, država je najveći ktitor obnove

SOLUN/HILANDAR - Iguman manastira Hilandar arhimandrit Metodije izjavio je da se posle skoro 20 godina od katastrofalnog požara na Hilandaru nazire kraj obnove i da će se radovi izvoditi još tokom cele ove godine, ali delom i naredne godine.

Najrazorniji požar na Hilandaru izbio je u noći između 3. i 4. marta 2004. godine, kada je uništeno i teško oštećeno 5.897 metara kvadratnih ili skoro 55 odsto korisne površine, a Metodije u razgovoru za Tanjug kaže da se radovi izvode trenutno još samo na poslednjem objektu i je država Srbija najveći dobrotvor i ktitor ove obnove.

“Kraj je blizu, zaista se nazire, jer su skele još samo na tom poslednjem objektu koji obnavljamo, dakle arhitektonski to je sedam konaka. Mi smo ove ostale obnovili i poslednji je baš taj odakle je krenuo požar. Tako da ove cele godine ćemo raditi i još sigurno i neko vreme naredne. Moramo da uzememo u obzir da smo imali zastoje i u vreme zdravstvene krize, u vreme korone, a bilo je i ono vreme ekonomske krize, tako da nije baš sve išlo onako kako je planirano, ali evo slava Bogu, posle 20 godina je kraj vrlo blizu”, rekao je Metodije u Solunu, gde je Manastir Hilandar obezbedio nove prostorije za Srpsku dopunsku školu “Sveti Sava”, koja je osvećena i svečano otvorena juče u okviru proslave Savindana.

Arhimandrit Metodije je naglasio da je država Srbija najveći dobrotvor i ktitor obnove manastira, a posebno otkada je usvojen poseban zakon, 2021. godine.

“Posebno od kada je usvojen zakon o manastiru Hilandaru u Skupštini Srbije, ali i pre toga, tako da je i to prilika da se evo posle 825 godina, otkada je manastir osnovan, još jednom i na taj način i praktično pokaže da je manastir Hilandari, iako se nalazi van teritorije Srbije, ipak srpska svetinja i najvažnije srpsko nasleđe”, naveo je Metodije.

Požar je počeo nešto nakon jedan sat po ponoći u jednom od dimnjaka severozapadnog konaka koji se naziva Igumenarija, odnosno Dohija. Ubrzo se požar zahvativši suvu drvenu krovnu konstrukciju pokrivenu kamenim pokrivačem proširio i na celu severnu stranu manastirskog kompleksa sve do crkve Svetih Arhangela i pirga Svetog Save.

Kada je reč o otvaranju nove Srpske dopunske škole “Sveti Sava” u novim prostorijama pri Kancelariji Manastira Hilandar u Solunu koju će pohađati 94 učenika, Metodije ističe da je ta škola veoma važna i da iako posetoji dvadesetak godina postojao problem sa prostorom.

“Tako da je naš manastir na molbu konzulata Republike Srbije ovde u Solunu odlučio da ustupi prostor koji je pripremljen kao školske učionice. Tako da svake subote je ova škola u mogućnosti da održava časove u tim prostorijama, koje su opremljene na najbolji mogući način, sa novim nameštajem i mislim da će deca imati dobre uslove”, rekao je Metodije.

Na pitanje kako roditelji prihvataju to što će njihova deca upravo učiti o svojoj kulturi u prostorijama SPC, Metodije je rekao da je to za njih dodatni motiv, jer je Manastir Hilandar prvi srpski univerzitet nastao u vreme kada i najpoznatiji univerziteti, poput Oksforda, Sorbone i Kembridža.

“Tada smo i mi dobili naš univerzitet Manastir Hilandar, koji je imao i srpski medicinski kodeks, dakle postavio temelje ne samo duhovne nego i školske i medicinske, tako da zaista mislim da je i roditeljima to još veća satisfakcija da deca uče pod okriljem Manastira Hilandar", naglasio je Metodije.

Na pitanje šta može da poruči povodom proslave Savindana i kako danas, u 21. veku, možemo da sledimo put Svetog Save i živimo u skladu sa vrednostima Svetosavlja, Metodije je naglasio da je Sveti Sava iz mnogih uglova važna ličnost.

“Dakle, ne samo kao duhovni vođa naroda, kao arhijerej, već i za obrazovanje, za našu državnost i medicinu. Kao što smo rekli, osnovao je bolnice u Hilandaru i u manastiru Studenici, tako da svako ko se bavi bilo kojom od tih delatnosti može da smatra Svetog Savu kao onoga koja je postavio kamen temeljac. Nešto što je možda sada najvažnije za ovo vreme, a sećamo se da je Sveti Sava, pored svega ovoga što smo nabrojali i što je on možda i najvažnija ličnost u srpskoj istoriji, sebe potpisivao kao poslednjeg od svih. Potpisivao se kao najmanji od svih. I tako vidite, veliki ljudi su smatrali, umesto da se hvale, da još uvek nisu dostojni čak ni da budu ravni drugima, nego su sebe smatrali nižim od drugih”, rekao je Metodije.

Kako kaže, u današnje vreme je zavladao jedan duh da kada neko hoće da se ostvari u nekoj oblasti, njemu je važnije da kritikuje druge.

“I ako navodi neke njihove greške, bilo da su istinite ili možda čak i izmišljene ili naduvane, što bi se reklo, onda je on kao uspešan. Umesto da radi u svojoj delatnosti. Eto, to nam je, mislim, najvažnija poruka za nas koji smo svi u tom negativnom duhu. Moramo se toga osloboditi i da svako gleda svoj posao, da se trudi da hvali one druge. Jer ako neko zaista hoće da napreduje u nečemu, on se raduje kad pored sebe ima nekoga ko je takođe uspešan u toj delatnosti, jer će imati zdravu konkurenciju, a ne da samo svojim kritikovanjem i rečima pokuša druge da unizi da bi on na kraju ispao kao najbolji”, naveo je Metodije za Tanjug.

Dodao je da je to najvažnija škola koju danas možemo da naučimo od Svetog Save.