Meteorološkinja Irida Lazić: Skijališta ispod 1.500 metara nadmorske visine će biti ugrožena

BEOGRAD - Meteorološkinja i naučnica sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Irida Lazić rekla je danas da su procene naučnika da će za 50 godina skijališta koja su ispod 1.500 metara nadmorske visine izgubiti sposobnost da budu skijališta, što planine u Srbiji, zbog njihove nadmorske visine, čini ranjivijim u odnosu na druge planine u Evropi.

"Problem je to što je nadmorska visina Kopaonika 1.700 metara i većina staza je na toj visini, dok su neke od staza niže, te je najniža tačka skijališta 1.000 metara što znači da će veliki broj staza na Kopaoniku u narednih 50 godina biti ugrožen", rekla je ona za Tanjug i dodala da će skijanje na nižim nadmorskim visinama biti gotovo nemoguće.

Govoreći o uticaju klimatskih promena na ski sezonu i zimski turizam Lazić je navela da su najveći problem za planine visoke temperature koje se, prema njenim rečima, duplo brže zagrevaju od globalnog proseka.

"Od 1950. godine, ako posmatramo Srbiju, apsolutna minimalna temperatura se na Kopaoniku povećava jedan stepen po deceniji što predstavlja veliki problem, jer očekujemo da makar minimalna dnevna temperatura bude negativna na skijalištima. I u tom slučaju, ako se u toku dana otopi sneg, taj otopljeni sneg će se opet zamrznuti u toku noći, a ako su minimalne temperature visoke, to je ogroman teret za skijališta", objasnila je ona i istakla da je još veći problem to što se globalno zagrevanje na planinama brže odvija.

Navela je da se i na planinama u Evropi uočavaju slični problemi, ali da su planine u Srbiji ranjivije jer imaju nižu nadmorsku visinu u odnosu na druge planine u Evropi.

Dodala je i da su neke procene naučnika da će već za 50 godina skijališta koja su ispod 1.500 metara nadmorske visine izgubiti sposobnost da budu skijališta i da održavaju svoje ski staze.

Prema njenim rečima, skijanje će u budućnosti najverovatnije postati sport za ekstremno bogate ljude budući da će skijališta imati veće opterećenje i biće manjeg kapaciteta što će dovesti do povećanja cena.

Dodala je i da sistemi za veštačko osnežavanje nisu rešenje.

"Rad topova zavisi i od temperature i od vlažnosti. Kad su negativne temperature, lako se ta voda koja se rasprašuje zamrzne, ali kad su temperature pozitivne, onda mora da se ostvari da bude niska relativna vlažnost", objasnila je ona.

Navela je da je najvažnije da se uspori proces klimatskih promena smanjenjem emisije ugljen dioksida.

"To je jedini način, jer planine su prvi vojnici u klimatskim promenama na frontu. Tako da će one biti prve napadnute, a najbitnije da smanjimo emisije, da ublažimo klimatske promene tako što ćemo već sada da mislimo za 20 godina unapred", rekla je Lazić i dodala je da je važno da se okrenemo ka zelenoj tranziciji.

Navela je da sa kolegama na Institutu za meteorologiju rade na projektu koji se zove "Extremes" koji se finansiran od stane Fonda za nauku Srbije i bavi se ekstremnim vremenskim događajima u prošlosti i projekcijama u budućnosti.

"Naš Institut je dobio taj projekat u konkurenciji koja je bila velika. Naučnici su prepoznali značaj našeg projekta, a svakako najveći značaj je taj što se mi bavimo ekstremnim događajima", rekla je meteorološkinja.

Kada je reč o ekstremnim događajima, Lazić kaže da su najveći problem toplotni talasi i suše.

Objasnila je i da je za veštačko osnežavanje potrebna voda koje je usled suša sve manje.

"Suša i toplotni talas, u poslednje vreme nanose veliku štetu u privredi. Čak i u Evropi, na primer, Španija i Portugal nisu izašli već godinu i po dana iz perioda suše. Tako da je to veliki problem kao po Srbiju tako i po ostatak sveta", rekla je ona.