Kandolf: Mali broj ljudi zna da se onkološke bolesti danas leče imunoterapijom

BEOGRAD - Dermatoonkolog Lidija Kandolf izjavila je danas da iskustva svakodnevne prakse pokazuju da mali broj ljudi zna da se onkološke bolesti leče i imunoterapijom, koja nema neželjene efekte hemioterapije.

Kandolf je za Tanjug istakla da je ovakav vid terapije veoma efikasan i da može da pomogne velikom broju pacijenata, posebno ako su oni bili na redovnim kontrolama i ako su promene na koži rano otkrivene putem skenera ili ultrazvučnih pregleda.

"Na taj način ćemo dobiti mnogo veću efikasnost ove terapije koja se pokazala kao revolucionarna u lečenju metastatskog melanoma i ona se pokazala efikasnom kod više od 50 odsto ljudi, čak i kod onih koji imaju na primer metastaze u centralnom nervnom sistemu, recimo za te pacijente ranije nismo imali rešenje, pa ni za većinu pacijenata sa metastatskim melanomom", rekla je ona pre skupa koji je bio posvećen primeni imunoterapije kao velikog iskoraka u borbi protiv te bolesti, na kojem je govorilo više od 150 lekara iz Srbije.

Ona je pojasnila da kvalitet života kod pacijenata koji primaju imunoterapiju najčešće nije narušen. te da oni mogu da nastave sa svojim životom i dolaze na infuzije jednom u tri ili četiri nedelje.

Kandolf je apelovala na sve koji primete nešto na koži što se razlikuje od drugih promena, a pritom recimo nastaje i liči na mladež koji nešto kasnije počne da se menja ili izdiže iznad nivoa kože da se jave dermatologu koji će uraditi dermoskopiju i ukloniti tu promenu.

"Ako se ispostavi da je u pitanju melanom, uvek ćemo ići najpre sa hirurgijom, dok je to moguće. U početku je zaista vrlo jednostavno kao odlazak kod zubara, u lokalnoj anesteziji se ta promena ukloni i vrlo je važno da ta osoba ide na redovne kontrole gde će pregledati i kožu i uraditi neke dodatne radiološke analize", rekla je ona.

Direktor klinike za onkologiju u KC NIŠ Ana Cvetanović rekla je za Tanjug da imunoterapija predstavlja revoluciju u lečenju karcinoma i da ima potpuno drugačiji mehanizam dejstva od svih dosadašnjih terapija.

"Ne deluje direktno na tumorsku ćeliju nego deluje na naš imuni sistem. Budi imuni sistem da se sam bori protiv karcinoma. Ipak, svaka terapija ima i plus i minus, svaka terapija ima neka svoja neželjena dejstva. Imunoterapija ima specifično neželjena dejstva zato što kad probudite imunni sistem vi možete dobiti neke autoimune bolesti. Iz tog razloga je ona kontraindikovana kod pacijenata koji imaju neke autoimune bolesti", rekla je Cvetanović i dodala da to mogu biti neke vrste dijabetesa, bolesti štitne žlezde i reumatološke bolesti.

Ona je istakla i da se iz tog razloga uvek mora uzeti od pacijenta detaljna anamneza, ispitati da li od nečega boluje, da li koristi neku imunosupresivnu terapiju.

Cvetanović je istakla da je raduje to što se na novoj listi lekova nalazi imunoterapija i za lečenje karcinoma dojke, kako ranog, tako i metastatskog.

"Naša iskustvo je za sada pozitivno, malo se razlukuje zbog toga što se do sada primjenjivala kao monoterapija i verovatno će imati i malo neželjnih dejstava, ali mi onkolozi se toga ne plašimo, samo želimo da imamo efikasnu terapiju i da našim pacijentima omogućimo što bolje lečenje", rekla je ona.

Pulmolog Goran Stojanović sa Instituta za plućne bolesti u KC Vojvodina rekao je za Tanjug da je izuzento značajno to što sa imunoterapijom imamo duže preživljavanje, manje neželjenih efekata i pacijenti koji primaju imunoterapiju se vraćaju u normalne svoje životne aktivnosti dok primaju lek.

"U Srbiji trenutno postoje neki uslovi da bi vi dobili imunoterapiju što se tiče lečenja karcinoma pluća. Na prvom mestu jeste da se jedno testiranje koje se zove PD-L1, koje mora da bude iznad 50 odsto da bi dobili imunoterapiju u prvoj liniji. Međutim novom listom imamo mogućnost da pacijentima koji su u četvrtom stadijumu, koji imaju od jedan do 49 odsto da se uklljučimo kombo terapija hemoterapija sa imunoterapijom", rekao je on.

Stojanović je pojasnio i da se imunoterapija ne koristi u prvom stepenu oboljenja, već u trećem ili četvrtom stadijumu.

Lazar Popović sa Instituta za onkologiju u Vojvodini rekao da će od maja mnogo veći broj ljudi u Srbiji moći da dobija imunoterapiju, pre svega oni koji su oboleli od karcinoma dojke ili pluća.

"Mi smo u ranijem periodu davali imunoterapiju samo za proširene bolesti. Tu smo uglavnom produžavali život našim pacijentima, neke čak i izlečili. Dakle kombinacija ranog otkrivanja i inovativne terapije će izlečiti veći broj pacijenata", rekao je on.