Đurić Jovičić: 2.813 naučnika angažovano na 455 projekata

BEOGRAD - Vršilac dužnosti direktora Fonda za nauku Srbije Milica Đurić Jovičić izjavila je danas da taj fond trenutno upravlja sa 455 projekata osnovnih i primenjenih istraživanja u Srbiji na kojima je angažovano 2.813 naučnika.

Ona je za list Politika kazala da je od osnivanja 2019. iz republičkog budžeta, fondova EU i uz podršku Svetske banke obezbeđeno 81,7 miliona evra za 11 programa.

" Ovo su velike brojke. I odgovornost je velika, baš kao i cilj kome smo posvećeni", rekla je Đurić Jovičić.

Objašnjava da su programi fonda osmišljeni da podržavaju izvrsnost u naučnom radu, konkurentnost u međunarodnim okvirima i rezultate koji će imati uticaj na društvo u celini.

Ona navodi da su prilikom pripreme zakona o osnivanju fonda analizirana pravna akta drugih zemaja ali da ništa nije moglo da se u celini primeni, jer je Srbija u oblasti finansiranja nauke imala dosta nasleđenih specifičnosti, ali da je trebalo iskoristiti momenat, jer se 2019. ukazala prilika da se obezbede dodatni izvori finasiranja iz evropskih fondova i Svetske banke.

Da bi se povukla ta sredstva, kako naglašava Đurić Jovičić, Srbija je morala da ima oformljen državni fond za nauku i da se otvore pozivi za projekte, pa su tako prva tri programa otvorena dok fond još nije bio u punom kadrovskom kapacitetu i tek je zapošljavao ljude.

"Odstupanja i ustupaka nije bilo kada je reč o evaluaciji, koju smo ustrojili po principu prestižnih međunarodnih konkursa. Svaki projkekat su u prvom krugu ocenjivala tri inostrana recenzenta, a one koji se plasiraju u drugi krug čekao je veliki panel kredibilnih stručnjaka koji je davao konačno zeleno svetlo", rekla je ona.

Podsetila je i da je Fond za nauku Srbije u novembru 2021. primljen u Science Europe, mrežu institucija koje finansiraju inovativna naučna istraživanja, jer se kako je naglasila njima svidela naša energija i domišljatost, kao i način na koji koristimo nove tehnologije.

" Kolege iz fondova za nauku u Nemačkoj, Švajcarskoj ili Francuskoj kažu da je neverovatno da sa samo 40 zaposlenih radimo to što radimo", rekla je ona i dodala da je naš fond po stažu najmlađi u organizaciji Science Europe i sa najmanjim budžetom, a još i iz zemlje koja nije u EU.

Prema rečima Đurić Jovičić, njima je interesantan naš model vrednovanja projekata, jer kombinujemu numeričko ocenjivanje, specifično za SAD, Japan i Južnu Koreju.

"Široj javnosti nije poznato da je Fond za nauku Srbije jedan od samo četiri institucije te vrste, pored Nemačke, Švajcarske i Norveške koja u radu koristi veštačku ineligenciju. mi je primenjujemo u procesu povezivanja potencijalnih recenzenata i naučnika koji konkurišu za finansijska sredstva, kao i za prepoznavanje rizika kod realizacije projekata", rekla je ona.

Ističe i da je nas zapravo "muka naterala na progres, jer nismo imali dovoljno zaposlenih, ni adekvatne resurse, a bio je ogroman broj projekata koji su konkurisali".

Ona je dodala i da su se posle nejnog izbora u novi saziv Upravnog odbora Science Europe, 2023, Fondu za nauku Srbije, javili fondovi iz regiona sa svojim inicijativama i očekivanjima u smislu šta Evropa treba da obezbedi za ovo područke kada je nauka u pitanju.

Đurić Jovičić je najavila i da će Fond za nauku u maju učestvovati u radu Globalnog istraživačkog saveta koji čine šefovi agencija za finansiranje nauke i inženjeringa iz čitavog sveta i da će biti koordinator teme o modelima saradnje "velikih" i "malih" koja kako ističe može biti na obostranu korist.

Ona je dodala da će prioritetni ciljevi Fonda za nauku u narednom periodu biti kao i do sada , a to je da se podiže opšti nivo naučne zajednice koja prema podacima sa platforme e-nauka broji 20.000 istraživača, uključujući i one koji su u inostranstvu.

" Cilj nam je da čvršće povežemo srpske naučnike s kolegama u dijaspori i sa privrednim sektorom. Naravno i da obezbedimo stabilno rastući budžet za otvaranje novih programa i finansiranje projekata", rekla je ona i dodala da se u razvijenim zemljama za kompetitivna naučna istraživanja iz budžeta izdvaja između 10 i 20 odsto ukupnih davanja za nauku, a kod nas tri odsto.