Istoričar Dragomir Bondžić: Vojni nuklearni program Jugoslavije je bio iluzija

BEOGRAD - Istoričar Dragomir Bondžić i autor knjige "Između ambicija i iluzija: nuklearna politika Jugoslavije od 1945. do 1990. godine" izjavio je da je razvoj vojnog nuklearnog programa Jugoslavije, uprkos ambicijama tadašnjeg državnog rukovodstva, bio iluzija.

Bondžić je za Tanjug rekao da je nakon Drugog svetskog rata Jugoslavija krenula od nule kada je reč o nuklearnim istraživanjima, da nije bilo ni kapaciteta ni stručnih kadrova, ali da su vrlo brzo napravljeni veliki uspesi.

"Kada su u pitanju mirnodopska istraživanja nuklearne energije, već početkom 50-ih godina strani eksperti koji dolaze u Jugoslaviju začuđeni su tako brzim napretkom od nule. Jedan od njih je rekao 1953. godine da jedino što razlikuje jugoslovenski nuklearni program, recimo od norveškog, koji je bio vrlo napredan, jeste količina novca koja se poseduje i ulaže u nešto tako", kaže Bondžić.

Navodi da je, sa druge strane, razvoj vojnog nuklearnog programa bio iluzija.

"U nekoliko navrata političko rukovodstvo, pre svega, imalo je izvesne iluzije da se može iz mirnodopskog nuklearnog programa preći na vojni nuklearni program. Tu se misli na atomsku bombu ili, kako su oni u pojedinim dokumentima govorili, nuklearno oružje u malim količinama ili slabije nuklearno oružje. Ali, po onome što ja čitam u arhivama i što je dostupno, od toga nije bilo ništa. To su bile iluzije, planovi, niz elaborata koji su napravljeni i koji pokazuju, recimo, već krajem 50-ih ili početkom 60-ih brz napredak jugoslovenskih naučnika. Velika znanja su stečena u periodu posle Drugog svetskog rata, ali ništa od toga nije bilo ni blizu realizacije", smatra Bondžić.

Podseća da je, kada je nuklearna elektrana Krško puštena u pogon početkom 80-ih, u Jugoslaviji bilo mnogo glasova protiv toga, ali da je državno rukovodstvo pravilo dugoročne planove za razvoj nuklearne energetike i da su formirana preduzeća zadužena za izgradnju nuklearnih elektrana.

"Bilo je planova da jedna bude na Dunavu, između Apatina i Novog Sada, da druga bude na Dunavu takođe, pošto treba pored velikih reka da se nalaze, oko Kostolca. Taj nuklearni program je dalje trebalo razvijati, ali veliki su otpori bili, pojavljivali su se u raznim strukturama, najviše u omladinskoj organizaciji", istakao je Bondžić.

Prema njegovim rečima, u momentu kada je rascepljen atom rascepilo se i čovečanstvo i podelilo na one koji smatraju da atom može biti dobar i one koji se sa tim ne slažu.

Na pitanje da li je antinuklearni lobi danas jači ili slabiji nego 80-tih, Bondžić je rekao da smatra da će o tome odlučivati ekonomski i privredni interesi i da će izvesnu ulogu u tome imati i, kako kaže, iracionalni strah od atoma.