Dragan Bisenić: Bez obzira na ishod rata u Ukrajini, Evropa izgubila

BEOGRAD - Čini se da je politika Zapada u Ukrajini dostigla tačku preokreta, ocenio je novinar Dragan Bisenić navodeći da su Vašington i Brisel do sada potrošili više od 200 milijardi dolara na rat što je cifra koja, prilagođena inflaciji, daleko premašuje celokupnu cenu Maršalovog plana, koji je obnovio Evropu posle Drugog svetskog rata.

Rat u Ukrajini, bio je suštinski strateška katastrofa za kontinent, ugušivši sve dugotrajne težnje Evrope da postigne istinsku stratešku autonomiju, podređujući Evropu prema Sjedinjenim Državama i ostavljajući je najslabijom od kraja Drugog svetskog rata, smatra Bisenić i dodaje da ta pozicija ne izgleda da će uskoro biti izmenjena i da se zbog toga čini da je bez obzira na to kako će se sukob u Ukrajini završiti, Evropa izgubila.

U autorskom tekstu za Tanjug Bisenić piše:

Čini se da je politika Zapada u Ukrajini dostigla tačku preokreta. Vašington i Brisel su sada potrošili više od 200 milijardi dolara na rat – cifra koja, prilagođena inflaciji, daleko premašuje celokupnu cenu Maršalovog plana, koji je obnovio Evropu posle Drugog svetskog rata. Nakon neuspeha prošlogodišnje veoma hvaljene ukrajinske kontraofanzive, lideri sa obe strane Atlantika su smatrali da je izdvajanje novog novca za ratne napore sve više zastrašujući zadatak. Evropska unija je konačno progurala paket finansiranja Ukrajine od 50 milijardi evra (54 milijarde dolara) prošlog meseca, ali to je usledilo nakon meseci odbijanja Mađarske.

U međuvremenu, stranke koje su skeptične prema ovom ratu, rastu u anketama u nekoliko zemalja, podstaknute biračima koji su se pokolebali zbog teškoća i troškova života koje su pokrenuli rat i sankcije Zapada.

Ukrajinski predsednik Zelenski po prvi put je najavio mogućnost povlačenja ukrajinske vojske, ukoliko Ukrajina ne dobije američku pomoć. Zelenski je rekao da će se vojska njegove države, ukoliko ne dobije obećanu američku pomoć, morati povući “u malim koracima”.

“Ukoliko nema američke podrške, to onda znači kako mi nemamo vazdušnu odbranu, nemamo projektila za sisteme 'Patriot', nemamo blokatore za elektronsko ratovanje, niti projektile od 155-milimetara za artiljeriju”, izjavio je Zelenski.

“To znači kako ćemo se morati vratiti, povući, korak po korak, u malim koracima… Pokušavamo pronaći načine da ne dođe do tog povlačenja”, rekao je ukrajinski predsednik.

Podsetimo, 60 milijardi dolara predviđene vojne pomoći Sjedinjenih Američkih Država blokirane su usled republikansko – demokratskih sporova u američkom Kongresu.

Na ovako sumornu rekapitulaciju opcija koje stoje pred Ukrajinom, Zelenski je došao i na osnovu realnih nepovoljnih kretanja na terenu. Pre nekoliko nedelja, ruske snage osvojile su Avdejevku, a sada se najavljuje mogućnost da i druga naselja ubrzo budu u ruskim rukama, čime se stvaraju pretpostavke za slom ukrajinske odbrane ili njeno povlačenje, o čemu govori ukrajinski predsednik. Američki kontroverzni milijarder, Ilon Mask nagovestio je da će Ukrajina izgubiti Odesu, a u najgorem slučaju i ceo pristup Crnom moru, ako ne pristane na pregovore sa Rusijom. Mask se već ranije u nekoliko navrata izjašnjavao o toku rata u Ukrajini, budući da su njegovi “starlink” sateliti osnovna podrška ukrajinskim vojnim dejstvima.

Već nekoliko meseci je očigledno da u ukrajinskim strukturama postoji dinamika koja može da se objasni nastojanjima da se Ukrajina izvuče iz nepovoljnog položaj. Pre nekoliko dana, Zelenski smenio je sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost Alekseja Danilova i učinio još nekoliko izmena u obaveštajnim strukturama zemlje. Prvi takav znak bila je smena zapovednika ukrajinske vojske, generala Valerija Zalužnog, koji se razišao sa Zelenskim u pitanjima odbrane Bahmuta i ciljeva vojnih operacija i o tome je javno govorio. Zalužni je bio taj koji je insistirao na veoma tesnoj koordinaciji sa američkim i NATO snagama i predlagao da se mnogo ranije odustane od prošlogodišnje kontraofanzive, uviđajući da ona neće dati planiran rezultate.

Pa zašto su evropski lideri i dalje tako neprijateljski raspoloženi prema diplomatskim naporima da se okonča rat?

Poslednjih nedelja, francuski predsednik Emanuel Makron otišao je toliko daleko da je sugerisao da bi evropske ili NATO trupe mogle da budu raspoređene u Ukrajinu, a zatim je udvostručio ulog kada su njegove primedbe izazvale kritike, insistirajući da je rat "egzistencijalan" za Evropu i da ništa ne bi trebalo da bude "isključeno”.

Ukrajina je, kao što su tokom poslednje dve godine u brojnim prilikama govorili vodeći funkcioneri EU, predsednik Saveta Šarl Mišel i predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, postala centralna u agendi transformacije Evropske unije iz regionalne i institucionalne asocijacije više nacija u suverenu administrativnu superdržavu - "Sjedinjene Države Evrope". Evropski establišment nastoji da izgradi "ontološku" vezanost za Ukrajinu: u umovima mnogih evropskih tehnokrata, "Evropa" je uvek uključivala istočnu Evropu, ali je isključivala Rusiju. Konflikt u Ukrajini tako reafirmiše konceptualne teritorijalne granice njihove zamišljene kontinentalne države. Ali što je još važnije, narativ izgrađen oko tragične situacije u Ukrajini je ključan za etatističke ambicije Evropske unije i težnju za političkim legitimitetom.

Imamo prilike da to ovih dana vidimo i na našem slučaju. Politički komitet Saveta Evrope upravo je odobrio Kosovu da postane nova članica, iako za to nema nikakvih uslova. Savet Evrope je izbacio Rusiju, a prima Kosovo umesto nje. To je, suštinski, najbolje ilustracije današnjeg razumevanja Evrope. Nije potrebno potrošiti mnogo sekundi razmišljanja da bi se zaključilo da takva Evropa neće biti, ne samo uspešna, nego neće ni biti mogućna. Pitanje je još samo koliko će biti tragična. Reč je samo o transformaciji evropske imperijalne politike koja je nekoliko puta već viđena u evropskoj istoriji. Ta imperijalna politika polazi od toga da je Evropa ta koja će da diktira sudbinu malih naroda, posebno na Balkanu. To je, naravno, samo produžetak procesa koji je počeo 1999. napadom na SR Jugoslaviju i evropskom politikom da vodi rat na tlu Evrope.

Ide se dotle da se lansiraju scenariji budućih ruskih osvajanja Evrope koji su, izvesno je, sasvim van ikakvog dodira s realnošću. Čak je pre dva dana i ugledni švajcarski dnevnik "Neue Züricher Zeitung" objavio scenario ruske agresije u pet etapa, gde se nalaze i diverzije u Alpima, odnosno u Švajcarskoj, a na kraju, finale je napad na Letoniju 2028. godine.

List, u stvari, priznaje da se Ukrajina nalazi pred porazom i da ona trenutno nije u stanju da povrati teren. Zapadni borbeni tenkovi su stigli prekasno i još uvek nema efikasne vazdušne podrške. U međuvremenu, postoji i rizik da ukrajinska vojska ostane bez municije jer je pomoć iz SAD blokirana. Ruski predsednik Vladimir Putin oseća da je u poziciji snage. On je objavio da da je Rusija spremna za razgovore s Kijevom, ali samo na osnovu realnosti koja je nastala na terenu.

Iz svega ovoga, švajcarski list izvodi zaključak da Ukrajina nipošto ne sme da pregovara i to ne zbog toga što je to važno za Ukrajinu. Bez demonstracije snage sa Zapada, Rusija će verovatno dobiti rat najkasnije sledeće godine. Ako se front potpuno uruši, Rusija bi diktiranim mirom mogla da uništi današnju Ukrajinu. Putinove imperijalne ambicije dostigle bi prekretnicu. U najboljem od svih loših slučajeva, sukob bi bio zamrznut, ali borba Rusije protiv Zapada bila bi daleko od kraja.

Prepoznajući emotivnu snagu ukrajinske borbe protiv ruske dominacije, evropske elite su ovu borbu prisvojile da propovedaju ideološka pravila koja za njih označavaju "evropejstvo“ i, u stvari, samu civilizaciju. Ujedno, Ukrajina se zalagala za prosvećene "evropske vrednosti“ – slobodu, demokratiju, toleranciju, dobro upravljanje i tako dalje – sa Rusijom pretvorenom u civilizovanu suprotnost Evrope, varvarsku hordu na kapiji. Kako je napisao sociolog, Frank Furedi, Ukrajina je sada izvor moralnog autoriteta i izvor kolektivnog iskupljenja kojim "veru u ’Zapad‘ potvrđuju ’heroji u Ukrajini‘“.

Ukrajinska patnja nudi novu priliku da se proširi viktimistički narativ koji već pokreće kreiranje politike EU. "Ukrajina“ kao mitologija, počinje da igra glavnu ulogu u šemi za regulisanje granica nove Evrope isključujući Rusiju; i u formiranju identiteta – osnova na kojoj evropske neofeudalne elite nastoje da iskovaju svoje nove, kosmopolitske evropske građane.

Rat u Ukrajini, bio je suštinski strateška katastrofa za kontinent, ugušivši sve dugotrajne težnje Evrope da postigne istinsku stratešku autonomiju, podređujući Evropu prema Sjedinjenim Državama i ostavljajući je najslabijom od kraja Drugog svetskog rata. Ta pozicija ne izgleda da će uskoro biti izmenjena. Zbog toga, čini se da bez obzira na to kako se sukob u Ukrajini na kraju završi, Evropa - a posebno Zapadna Evropa - je izgubila.