Vladimir Reković: Otvara se mogućnost da 2025. godine imamo CERN-ovu školu računarstva u Kragujevcu

BEOGRAD - Fizičar, stručni saradnik Instituta za nuklearne nauke "Vinča" i istraživač u CERN-u dr Vladimir Reković izjavio je danas da je potpisivanje Memoranduma o razumevanju sa Evropskom organizacijom za nukelarna istraživanja (CERN) prošle godine u decembru, imalo velikog efekta jer se otvorila mogućnost da Srbija 2025. godine u Kragujevcu ima CERN-ovu najveću školu računarstva.

Kako je objasnio za Tanjug, ova škola računarstva bi bila intenzivan kurs od dve nedelje gde bi na školovanje došlo oko 100 mladih ljudi iz celog sveta.

"To su ljudi koji su ili na doktorskim studijama ili post diplomskim studijama na usavršavanju, a predavači iz celog sveta će doći. To je veoma bitno i za našu zemlju, za Kragujevac, za Univerzitet u Kragujevcu. Pohvalio bih rukovodstvo Univerziteta u Kragujevcu koje je maksimalno odgovorno prišlo ovome i ispunilo te uslove za kandidaturu. Nadamo se pozitivnoj odluci", naveo je fizičar.

Reković je istakao da je od potpisivanja punopravnog članstva 2019. godine osetan pomak u odnosima između Srbije i CERN-a, kao i da taj status Srbiji donosi određene privilegije i šanse.

"Imamo veliki broj mladih ljudi koji sada učestvuju na projektima unutar CERN-a, ali tođe imamo i veliki broj ljudi koje je CERN angažovao i oni se sada usavršavaju, među njima su elektroinženjeri, IT stručnjaci, fizičari, fizikohemičari", rekao je on.

Komentarišući razgovor predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa troje mladih stručnjaka u Parizu, koji se školuju i rade u Francuskoj kao jednoj od najvećih nuklearnih sila i koji žele da se vrate u Srbiju, Reković je ocenio da je trenutak da se povede razgovor na ovu temu, pogotovo u svetlu inicijative da se Srbija ponovo vrati eksploataciji nuklearne energije za dobijanje električne energije.

"Veoma mi je drago da ti mladi ljudi postoje, pogotovo što znam da su već angažovani u organizovanju napora u demistifikaciji nuklearne energije, fizike. Veliki broj naših mladih ljudi je angažovan na različitim mestima u inostranstvu, preko doktorskih studija, usavršavanja", dodao je on.

Govoreći o potencijalu Srbije kada je reč o nuklearnoj nauci, fizičar je rekao da Srbija ima tradiciju nuklearne nauke, istakavši da je u bivšoj Jugoslaviji postojalo nekoliko Instituta, jedan od vodećih je "Vinča", otvoren 1948. godine a već 1958. godine je imao svoje istraživačke nuklearne reaktore koji sada više nisu u funkciji nakon svih dešavanja devedestih godina.

"Na žalost, 2002. godine je doneta odluka i da se nuklearno gorivo iznese iz zemlje, tako da je sada intenzitet istraživanja niži nego što je to bio slučaj pre, ali to ne znači da ona ne postoje. Postoje i dalje u 'Vinči'. Jedan deo stručnjaka je otišao iz zemlje, jedan deo se penzionisao, postoje programi na našim univerzitetima koji bi trebalo da se vrate onom kapacitetu koji su nekada imali", naveo je on.

Odgovarajući na pitanje u koje bi sve projekte mladi stručnjaci koji bi se vratili u zemlju mogli da se uključe, Reković je nepomenuo da ukoliko Srbija bude išla u pravcu razvijanja nuklearnih kapaciteta za proizvodnju električne struje, biće neophodan mnogo veći kapacitet ljudstva nego što trenutno imamo što je, smatra on moguće osposobiti uz dovoljno sinergije univerziteta, države i laboratorije.

"Potrebno je razmotriti šta nam je potrebno od eksperimentalnih postrojenja, oformiti jedan koherentan tim koji bi se bavio tom problematikom i u dogledno vreme obezbedio formiranje dovoljnog broja naučnog i tehničkog osoblja koje bi sutra bilo u stanju da kontroliše i proširuje kapacitete nuklearne centrale", objasnio je on.