Predstavljen izveštaj Zaštitnika građana o inkluzivnom obrazovanju

BEOGRAD - Dragana Radojević iz Istraživačkog tima Zaštitnika građana rekla je danas da podaci iz Izveštaja Zaštitnika građana o inkluzivnom obrazovanjuda pokazuju da 73 odsto ispitanih učenika smatra da učenici kojima je potrebna dodatna podrška remete redovno održavanje školskih časova

Radojević je na predstavljanju Izveštaja u Palati Srbija, koji je rađen kao presek stanja u odnosu na prethodni Izveštaj Zaštitnika građana o inkluzivnom obrazovanju iz 2018, rekla da 70 odsto nastavnika smatra da zaostaje u prenošenju gradiva zbog učenika koji zahtevaju njihovo stalno angažovanje.

Dodala je da 63 odsto učenika koji su učestvovali u tom istraživanju reklo da želi da prijateljske odnose vezuje sa osobama sa kojima imaju sličnosti, a da nisu toliko otvoreni prema raznolikostima.

"Prema rezultatima istraživanja, 80 odsto učenika smatra da zadaci koje dobijaju na časovima od nastavnika treba da budu isti za sve - i za dete kome nije potrebna dodatna podrška kao i za dete kome je dodatna podrška potrebna, dok 50 odsto učenika smatra da vršnjaci ne mogu da pomognu svom drugaru kome je potrebna dodatna podrška", navela je Radojević.

Taođe, istakla je, oni smatraju da učenici kojima je potrebna dodatna podrška zahtevaju stalno angažovanje i da usled toga nastavnici ne mogu da dovoljno pažnju posvete učenicima kojima nije potrebna dodatna podrška.

Dodala je da se sa tvrdnjom da nastavnici podjednako obraćaju pažnju učenicima kojima je potrebna dodatna podrška i ostalim učenicima slaže 40 odsto učenika, a 60 odsto ne.

"Kada govorimo o percepciji i stavovima nastavnika, 80 odsto nastavnika se izjasnilo da je imalo iskustva sa radom u odeljenju sa učenikom kome je potrebna dodatna podrška, ali njih čak 85 odsto to ne vidi kao nešto što im je korisno u radu", navela je Radojević.

Ona je naglasila da 40 odsto nastavnika smatra da učenik kome je potrebna dodatna podrška neće biti prihvaćen u redovnoj školi od strane vršnjaka.

Navela je da skoro 50 odsto nastavnika navelo je da nikada nije prisustvovalo radionicama ili stručnom osposobljavanju na temu inkluzivne nastave koju je organizovala njihova škola, dok je svaki treći nastavnik lično finasiralo svoje usavršavanje u toj oblasti.

Takođe, dodaje, skoro polovina nastavnika smatra da poseduje potrebna znanja za inkluzivno obrazovanje, ali i da žele da saznaju više - tri četvrtine nastavnika se izjasnilo da bi im znanje i edukacija o temi inkluzije značila u radu.

"Kada govorimo o talentovanim učenicima, trećina nastavnika se slaže sa tvrdnjom da talentovani učenici treba da budu grupisani u jedno odeljenje, a gotovo polovina ispitanih nastavnika se slaže sa tvrdnjom da talentovani učenici mogu da ostvare svoje potencijale samo kroz vannastavne aktivnosti", naglasila je Radojević.