U Gračanici obeležena 25. godišnjica stradanja dvoje srpske dece u raketnom napadu na autobus Niš ekspresa

GRAČANICA - Parastosom na groblju u Gračanici danas je obeležena 25. godišnjica od pogibije brata i sestre Nikole i Marije Petrović i njihove bake Smiljane koji su život izgubili u raketnom napadu na autobus Niš ekspresa u vreme NATO bombardovanja 1999. godine u mestu Lužane kod Podujeva.

Nakon parastosa odata im je počast ispred spomen ploče u dvorištu Osnovne škole "Kralj Milutin" u Gračanici.

Majka poginulih Marije i Nikole, Zorica Petrović izjavila je da je prošlo teških 25 godina i da svakog dana razmišlja zašto je to moralo njima da se desi.

"Bog nam je dao malo zdravlja i snage da živimo zbog njih, mada snage više nemamo, potrošili smo je, ali eto, moramo da živimo da bi ih obilazili, da dođemo da im upalimo sveće. Hvala njihovim drugovima koji su im podigli spomen ploču. Posle naše smrti će neko da se seti da su to naša deca. Ima i onih koji su ih zaboravili, ali škola ih pamti. Što se nas tiče mi ih obilazimo. Od prvog pa sve do sedmog maja, dani su teški, od njihovog stradanja, do sahrane. Tada ne spavam, razmišljam kako je bilo, kako je moglo njima da se desi, svako svoje žali", rekla je Zorica Petrović.

Otac Dragiša Petrović je izjavio da moraju da nastave da žive kako bi ko imao da obilazi njihove grobove.

"Šta su nam uradili zlikovci, ubice, okupatori, naneli su nam bol. Deca nisu kriva , niko od civila nije kriv. Sudbina je bila takva da se njima desi. Ja nisam bio kod kuće, ništa nisam znao, ali nešto sam predosećao, nešto me je stezalo. Stalno sam se raspitivao da li je taj autobus krenuo iz Niša. Ništa nisam znao, sve dok nisam stigao kući i video punu ulicu ljudi, kada sam čuo, više nisam znao za sebe. Moramo za njih da živimo, da ih obiđemo, posle naše smrti nema ko više", rekao je Dragiša Petrović.

Dodao je da su prvi put pre tri godine obišli mesto gde su stradali.

"Tamo gde su stradali postavljena je spomen ploča, ima albanskih imena, dok su umesto imena mojih, samo tri tačke", rekao je on.

Njihov drug, Miodrag Živić kaže da se i posle 25 godina pitaju zašto se to dogodilo i dodao da ga najviše boli što na mestu gde su stradali na spomen ploči nema njihovih imena.

"Samo neke tri tačke. Mi smo tu kao da im pomognemo, da ih, ako ništa drugo, na današnji dan spomenemo, da se ne zaborave, stvarno nam je teško bez njih. Dok mi možemo, dok roditelji mogu, dok je ova generacija živa, sećaćemo se njih" rekao je Živić.

U napadu na autobus Niš ekspresa, koji je na mostu u Lužanu kod Podujeva pogođen NATO projektilom, 1. maja 1999. godine stradale su 44 osobe.

Nikola je imao 17, a Marija 15 godina.