Odbojkašica Danica Ružić o nesavesnom lečenju: Konstantno proživljavam psihički bol

BEOGRAD - Odbojkašica Danica Ružić je zamalo izgubila život tokom rutinske operacije meniskusa na privatnoj klinici u Novom Sadu, a njena perspektivna sportska karijera je prekinuta.

Ona je u emisiji "Uranak" na televiziji K1 govorila o tome kako je lekarska greška dovela do ozbiljnih komplikacija i suočila je sa dugotrajnim fizičkim i emocionalnim posledicama i oporavkom.

Ružić se odbojkom bavila od šeste godine, zbog čega je u detinjstvu mnogo toga žrtvovala jer je želela da zaigra u reprezentaciji.

Kada se povredila, na preporuku je otišla na jednu privatnu novosadsku kliniku, gde joj je nakon magnetne rezonance rečeno da joj je napukao meniskus i da je neophodna operacija.

Posle operacije se u početku osećala dobro, ali joj se stanje naglo pogoršalo posle pet dana i analizama je utvrđeno da ima bakterijsku infekciju i da mora da ostane u bolnici i ide na drugu operaciju

"Na VMA odlazim prvog novembra, jer su me u ovoj privatnoj bolnici konstantno sekli, došli su mi do kuka. Isekli su mi skoro ceo kvadriceps, palili su komore, nisu znali da je pale, stavljali su me pod temperaturu i tu su me u suštini ubijali. Nisu bili svesni šta rade i nisam sigurna da znaju šta je gasna gangrena i nekrotičnog fasciitisa. Jedno veče sam se probudila u operacionoj sali, gde je anesteziolog rekao da oni ne mogu da mi pomognu i da me šalju za Beograd", rekla je ona.

Kako dalje navodi, konzilijum je prvo zaključio da noga mora da joj se amputira, ali se tome usprotivio doktor Stepić i sa svojim timom joj sačuvao i nogu i život.

"Dva meseca sam bila na VMA. U otpusnoj listi je pisalo da sam došla polusvesna, da sam samo disala i srce kucalo. Da mi je CRP bio 500, da mi je sve bilo u opadanju. Imala sam sreće da mi je jako srce. Pisalo je da imam sepsu i nekrotični fascitis, i da imam gasnu gangrenu, koja se retko leči. Sreća da sam došla na VMA na vreme. Doktori su mojim roditeljima rekli da, da to veče nisam došla na VMA, da ne bi bilo ništa od mene. Veče je presudilo i za veče su mi spasili život i nogu", rekla je Ružić.

Kaže da joj je na VMA rečeno da ima ratnu ranu i da za sve godine rada, nikada nisu videli, već su samo učili o gasnoj gangreni.

Ona i roditelji odlučili su da tuže privatnu kliniku u Novom Sadu kada im je ispostavila račun od 20.000 evra.

"Tata je otišao na Badnji dan i platio mu je račun, jer nije želeo da ga, kako kaže, neko odozgo gleda. Želeo je za svoje dete to da uradi i nije želeo da bude grešan i da ga ne bi tužili. Klinika je bila prazna, samo je bio doktor u kancelariji. Otac je poveo svog prijatelja i moju sestru kao svedoke. Dao mu je priznanicu i bukvalno ga nije pogledao u oči, samo je uzeo novac. Pitao je oca kako mi izgleda noga, i rekao je da dođem na fizikalne terapije kod njega", rekla je ona.

Objašnjava da je bila perspektivni sportista i da je zbog toga dosta pala psihički.

"Konstantno je uperen prst u mene, dobijam razne uvrede sa strane koje mi teško padaju. Sama pomisao da se neću više vratiti na teren, koji je meni bio sve, zastrašujuća mi je. Tužba je podignuta, ne zbog novca, jer on meni nogu i život pre ne može da vrati, samo zato što imam dosta prijatelja koji se bave sportom i ne želim da se nekome to desi. Znam šta sam preživela i znam šta su moji preživeli, da je to mnogo težak period i prosto iz dobre namere sam želela da kažem u javnost i da takve greške više nikome ne smeju da se dogode", zaključila je ona.