Čaušić: Imali smo više od 60 intervencija, najvažnije da nema žrtava

BEOGRAD - Načelnik sektora za vanredne situacije MUP-a Luka Čaušić izjavio je da su pripadnici tog sektora tokom noći i jutra imali više od 60 intervencija u koje je bilo uključeno 170 vatrogasaca-spasilaca sa 65 vozila sa svom pripadajućom opremom.

Čaušić je za Tanjug rekao da je najvažnije da nema ljudskih žrtava kao i da je osnovni zadatak Sektora za vanredne situacije pre svega, zaštita ljudskih života.

"U Beočinu smo imali evakuaciju lica iz automobila na koje je palo drvo. Ono je nepovređeno. I u svim ostalim slučajevima mi ćemo da pomognemo našim građanima, ali nam je zaštita ljudskih života glavni zadatak", rekao je Čaušić za Tanjug.

On je naveo da su pripadnici Sektora primili na desetine poziva gde su izašli na teren, naročito u Beogradu.

"Tamo gde je bilo potrebe za našim intervencijama mi smo intervenisali, a za neke stvari za koje nije uočeno da je urgentna potreba našeg angažovanja, to ćemo kada se malo smiri situacija, kada prestane kiša. Ižaći ćemo da pomognemo našim građanima", rekao je Čaušić.

Što se tiče Beograda, Čaušić je rekao da je on bio jedan od najpogođenijih delova zemlje pored Južnobačkog, Južnobanatskog, Mačvanskog upravnog okruga, Borskog, Podunavskog i da je u prestonici pala zaista velika količina kiše, a problem je što kišna kanalizacija ne može da primi toliku količinu vode.

"Mi smo izlazili svuda gde smo bili pozvani i naše intervencije su se svodile na uklanjanje limova. Imali smo tri takve intervencije, 24 uklanjanje stabala, a na 12 intervencija smo gasili požare izazvane gromom", naveo je Čaušić.

On je istakao da je najvažnije da nema ljudskih žrtava. "U Skoplju 2016. je stradalo 21 lice upravo u tako velikim, urbanim poplavama.

Dakle, naš zadatak je pre svega da zaštitimo ljudske živote, a onda ćemo prema prioritetima da izlazimo i da pomažemo građanima kada je u pitanju crpljenje vode iz njihovih objekata", rekao je Čaušić.

On je naglasio da su oluje kao ova jučerašnja posledica klimatskih promena na koje oni ukazujuju već godinama. Istakao je da moramo da budemo sasvim realni i da shvatimo da ljudi iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda prosto ne mogu, osim možda sat vremena unapred ili čak u kraćem periodu, tačno da kažu gde će doći do tih takozvanih superćelijskih oluja.

"To su vremenski ekstremi sa kojima se susrećemo u poslednjih nekoliko godina. Ono čega se moje kolege i ja plašimo da će one da budu sve izraženije i mi moramo kao društvo da se spremimo na to i prosto da društvenu svest podignemo na nivo da moramo da živimo sa takvim pojavama", naglasio je Čaušić.

On je naglasio da je veoma važno da građani slušaju upozorenje nadležnih službi.

"Sektor za vanredne situacije i MUP su uputili 28. juna upozorenje ka lokalnim štabovima za vanredne situacije. Lokalni štabovi za vanredne situacije su tela na čijem čelu su predsednik opštine ili gradonačelnik i tu su bukvalno sve institucije koje mogu da preduzmu preventivne mere i da reaguju da bi se smanjio rizik na najmanju moguću meru, uz naravno, pripadnike MUP koji imaju zadatak da prvenstveno spasavaju ljudske živote, a zatim i njihovu imovinu", objašnjava Čaušić.

On je apelovao na građane da, u takvim situacijama, vrlo pažljivo prate uputstva nadležnih organa.

Što se tiče preporuka građanima kada se nađu u slučaju nepogode, Čaušić ističe da je prva da se sklone sa otvorenog prostora.

Zatim, ako smo u zatvorenom prostoru, da sklonimo sve sa terasa da ne bi palo i povredilo nekog, da se zatvore prozori i vrata, a, u slučaju grmljavine, da ne prilazimo česmama, pošto su u slučaju groma, oni dobar provodnik i može doći do teže povrede.

Kada se nađemo van zgrade, Čaušić ističe da treba da vodimo računa da ne budemo blizu objekata, da ne budemo blizu električnih stubova, da ne budemo blizu visokih objekata, kao što su kranovi, jarboli i sl.

Ako se neko nađe u prirodi, Čaušić kaže da ne treba da se nalazi na livadi usamljen, jer može da dođe do udara groma.

Zatim, navodi, da osoba ne treba da se sklanja ispod visokog drveća koje je na osami, da ne bude na obodu šume nego u šumi, da čučne da bi bila što niža tačka i da izbegava vodene površine.