Milić: Izbor Fon der Lajen za Srbiju znači predvidivost i nastavak saradnje

BEOGRAD - Programski direktor organizacije "Novi treći put" Dimitrije Milić rekao je danas da reizbor Ursule fon der Lajen za predsednicu Evropske komisije za Srbiju, kada je reč o spoljnoj politici, znači predvidivost i nastavak saradnje, ali da razliku pravi to što će na funkciju visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost doći Kaja Kalas, sada već bivša premijerka Estonije.

Milić je za Tanjug rekao da je Kalas kritično orijentisana prema Rusiji, kao i da pokazuje daleko veće interesovanje za pomoć Ukrajini od onoga što je, kako je rekao, srpska pozicija.

Dodao je da je Srbija do sada imala predvidivu saradnju sa Evropskom komisijom i istakao da se nada da će se taj kurs nastaviti i u budućnosti.

"Naravno, uvek se postavlja pitanje koje će spoljne okolnosti uticati na politiku Evrospke komisije, jer su se inicijalni planovi Komisije izabrane 2019. godine promenili od izbijanja rata u Ukrajini, pa se tako promenio i njen kurs prema energetici, spoljnoj i bezbednosnoj politici, kao i prema odbrani. Treba gledati šta će sve dešavati u svetu i kako će se to reflektovati na Evropu, jer će se uskoro sa tim menjati i ono što je Evrospka spoljna bezbednosna politika", rekao je Milić.

Govoreći o Samitu evropske političke zajednice, Milić je istakao da je veoma važno učešće na njemu, jer on okuplja i države članice EU i NATO-a, ali i one koje nisu članice te dve organizacije.

"To je jedino mesto na kojem mogu razgovarati, na primer lider Islanda ili Azerbejdžana, ili neki od lidera zemalja iz našeg regiona, odnosno zemalja koje imaju status kandidata sa državama koje su članice EU, ili sa državama koje su članice NATO-a, ali nisu EU", rekao je Milić.

Naglasio je da je važno biti deo skupova u kojima se donose političke odluke, odnosno skupova na kojima sede vrlo važni donosioci odluka na nivou Evrope.

Govoreći o jednoj od glavnih tema u okviru samita - ratu u Ukrajini, Milić je rekao da je taj rat dominantna tema jer se tiče evropske bezbednosti, ocenjujući da većina država koja učestvuje na skupovima tog tipa ima relativno slične stavove po tom pitanju, odnosno da je najveći broj njih uskladio svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa politikom EU.

Milić je dodao da je od velike važnosti i pitanje migracija i energetike, budući da su evropske zemlje u suštini uvoznici energenata, kao i da je za njih energetska tranzicija ne samo pitanje ekologije, već i manje zavisnosti od spoljnih država, uključujući i Rusiju.

Govoreći o migracijama, Milić je rekao da pitanje migracija, uprkos tome što više nemamo migracionu krizu poput one iz 2014. godine, još uvek nije rešeno, kao i da su izbeglice još uvek na udaru kao u, na primer, Grčkoj ili Italiji.

Komentarišući sastana predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Francuske Emanuela Makrona u Londonu, Milić je rekao da je taj sastanak važan imajući u vidu poziciju Makrona u francuskom polupredsedničkom političkom sistemu, bez obzira na rezultate izbora u toj zemlji i komplikacije koje će doneti sa sobom oko formiranja nove francuske vlade.

"Predsednik ima vrlo moćnu i sigurnu poziciju u francuskom političkom sistemu, tako da će Makron na vlasti biti do 2027. godine i vrlo je važno održati odnos sa tom državom jer su u Nemačkoj kancelari mnogo manje moćni unutar svoje države od francuskog predsednika, budući da nemački kancelar mora da se oslanja na koalicione partnere", objasnio je Milić.

Povodom susreta predsednika Srbije sa ukrajinskim kolegom Volodimirom Zelenskim, Milić je rekao da je to najjača poruka srpske politike zapadnoj javnosti, koja je dominantno uključena u pitanje naoružavanja i slanja pomoći Ukrajini, a imjući u vidu činjenicu da Srbija nije uvela sankcije Rusiji.

"Postoji percepcija da je Srbija proruska država i kada njenog lidera vidite sa ukrajinskim predsednikom, to je poruka koja negira tu tezu", rekao je Milić.

Govoreći o predstojećoj poseti nemačkog kancelara Olafa Šolca Srbiji, Milić je rekao da je ona važna jer duže vremena nije došlo do direktnog susreta dvojice lidera, kao i da je povod potpisivanje sporazuma sa EU koji se tiče kritičnih sirovina, čime će Srbija postati 13. država koja ima takav sporazum sa EU, pored, između ostalih, Kanade, Australije i Norveške.

"On bi trebalo da poveže Srbiju sa evropskim lancima snabdevanja kada je reč o letećim vozilima, baterijama, rudarenju kritičnih sirovina, ali i kada je reč o ekologiji. S jedne strane, Srbija bi se kroz sporazum povezala sa evropskom industrijom u oblasti kritičnih sirovina, a s druge bi se obavezala na više standarde i mogla da bude konkurentna na evropskom tržištu", zaključio je Milić.