Predstavljeno istraživanje o percepciji studenata o prisutnosti korupcije

BEOGRAD - U Srbiji, Albaniji i Severnoj Makedoniji između jedne četvrtine i jedne petine studenata misli da je korupcija prisutna na njihovim fakultetima, pokazalo je istraživanje koje je danas predstavljeno u Beogradu.

Istraživanje koje je sproveo CESID zajedno sa partnerima iz Severne Makedonije i Albanije, u okviru programa Smart Balkans, i koje je podržano od strane Ministarstva spoljnih poslova Norveške trajalo je godinu dana, od 2023. do 2024. godine i obuhvatilo je istraživanje percepcije studenata o prisutnosti korupcije na javnim univerzitetima.

Izvršni direktor CeSID-a Bojan Klačar rekao je novinarima da postoje i preporuke kako bi se ova situacija promenula, a njih treba, kako kaže, definisati na tri nivoa - na nivou države, na nivou univerziteta ili fakulteta i na nivou studenta.

"Kada je reč o državi, neophodno je raditi procene rizika, graditi institucionalne mehanizme kako bi korupcija bila demotivisana. Na nivou fakulteta je neophodno doneti vrlo jasne pravilnike, imenovati osobu koja se time bavi, obezbediti relativno lak pristup, jer se studenti najčešće boje posledice prijavljivanja korupcije i kada je reč o studentima, potrebno je podići njihovu svest da se radi o važnom pitanju", rekao je Klačar.

Kako dodaje, studenti treba da znaju, na primer da, kada naiđu na slučaj da neki profesor traži da se kupi njihova knjiga, da oni znaju da je to neprihvatljiv model ponašanja i da ne moraju to da urade.

"Pojavila se kao vrlo važna tema i činjenica da putem veštačke inteligencije studenti mogu masovno svoje eseje i seminarske radove da pripremaju za novac, a profesori sa slabim resursima to ne mogu da istraže. U budućnosti će univerziteti morati da se pozabave upotrebom modernih tehnologija u procesu obrazovanja", dodao je Klačar.

Klačar je, govoreći o percepciji studenata o korupciji na njihovim fakultetima, rekao da u Albaniji, Severnoj Makedoniji i Srbiji između četvrtine i petine studenata misli da je ta korupcija značajno prisutna, ali i da postoje razlike u zemlji u konkretnim modalitetima koji se pojavljuju.

"Tako se recimo malo više u Srbiji i Severnoj Makedoniji pojavljuje problem neakademskog ponašanja. U Albaniji se malo više pojavljuje problem da su studenti čuli da se traži mito ili da je mito davan", rekao je Klačar.

Ono što je bio najindikativniji zaključak jeste da bez obzira što fakulteti i univerziteti imaju pravilnike po kojima treba da deluju, pokazalo se da studenti najčešće ne znaju kome treba da se obrate, ne znaju kako treba da se obrate i zbog toga nas ne čudi zapravo da je broj prijavljenih slučajeva korupcije faktički mali ili gotovo da ne postoji u većini ovih država, zaključio je Klačar.

Klačar napominje i da bi fakulteti trebalo preciznije da se odrede prema toj temi, da vrlo jasno imaju osobu koja se bavi korupcijom, da ime te osobe i kontakt budu dostupni na sajtu fakulteta, da pristup toj osobi bude lak za studente i da postoji jedna sveobuhvatna kampanja među studentima koja bi im zapravo ukazala koje su to stvari koje su štetne u ovom procesu i kome te prijave na kraju mogu i da prijave.