Tomislav Žigmanov: Srbija neguje sećanje na užas Holokausta i posvećena je borbi protiv mržnje

BEOGRAD - Republika Srbija je predana negovanju politika sećanja na užas Holokausta, iskazivanja pijeteta stradalim nevinim žrtvama i borbi protiv verske i nacionalne mržnje i svakog oblika nasilja, poručio je ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov povodom obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta.

Međunarodni dan sećanja ustanovljen je rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, a obeležava se 27. januara na dan kada je 1945. godine oslobođen Aušvic-Birkenau, verovatno najozloglašeniji logor smrti za Jevreje, Rome i druge narode u Drugom svetskom ratu.

U saopštenju se navodi da je Žigmanov naveo da je neophodno da se u korenu saseče svaki oblik mržnje i nasilja, koji su u osnovi svakog zločina.

"Sećanje na nedužne ljude, koji su ubijani i nad kojima je sproveden genocid samo zato što su druge nacije i vere, kao žrtve najtežeg oblika diskriminacije, treba da bude opomena i obaveza svakog čoveka da se svakodnevno bori da se ovakvi zločini nikada ne zaborave i odlučno odbace sve strategije njihovog negiranja, rekao je ministar.

On je istakao da je dužnost i obaveza svih odgovornih članova društva da se pokolenjima osigura budućnost u kojoj vladaju mir, tolerancija, razumevanje i prihvatanje različitosti.

Dodao je da je obaveza i svakodnevna borba protiv govora i zločina iz mržnje, predrasuda, svakog oblika diskriminacije i netolerancije na različitost.

Žigmanov je istakao da će tim vrednostima i nastojanjima Vlada Srbije, koju vodi predsednica Ana Brnabić, i dalje biti predano posvećena.

On je ocenio da je čovečanstvo suočeno s genocidom i zverstvima koja su učinjena jevrejskom i drugim narodima odgovorilo odlučnim zahtevom da se ponovo potvrdi dostojanstvo, sloboda i ravnopravnost čoveka kao najviše vrednosti u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima.

Istakao je da je Deklaracija i danas, 75 godina od usvajanja, svakodnevna opomena da se zločini ne smeju nikada ponoviti, zbog čega afirmacija kulture ljudskih prava mora da bude svima prvorazredni zadatak.

Žigmanov je podsetio da je Vlada Srbije početkom 2020. godine usvojila Radnu definiciju antisemitizma, koju je dao Komitet za antisemitizam i poricanje Holokausta Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust (IHRA).

Dodao je da preživeli potomci žrtava Holokausta ostvaruju svoja prava pred Agencijom za restituciju u Srbiji.

Naveo je i da usvajanje Zakona o Memorijalnom centru „Staro sajmište“ doprinosi očuvanju sećanja na žrtve nacističkog koncentracionog logora na nekadašnjem Beogradskom sajmištu, Jevrejskog logora Zemun i Prihvatnog logora Zemun.

Podsetio je da se sredstvima iz budžeta Srbije kontinuirano podržava realizacija projekata i programa kojima se prenose sećanja na žrtve Holokausta i zločina protiv čovečnosti tokom Drugog svetskog rata.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog podržava inicijative kojima su u sistem obrazovanja uvode učenja o Holokaustu i obeležavanja sećanja na žrtve Holokausta, navodi se u saopšenju.