Priština: Šta predviđa novi Nacrt zakona o slobodi veroispovesti?

PRIŠTINA - Novim nacrtom zakona o verskim slobodama, koji je usvojila vlada privremenih prištinskih institucija, biće regulisan i način registracije verskih zajednica na tzv. Kosovu, piše prištinska Gazeta ekspres.

List navodi da se očekuje da će član 7B, koji je novina u Zakonu o verskim slobodama, regulisati postupak registracije novih verskih zajednica, koji nije obavezan.

Postupak registracije ili odbijanja zahteva za registraciju, na osnovu ovog nacrta, mora biti završen u roku od 60 dana.

Prema nacrtu, za registrovanje verske zajednice mora biti ispunjeno šest uslova.

Prvi uslov je da zahtev za registraciju bude podnet od strane ovlašćenog predstavnika kancelariji koja se nalazi u okviru ministarstva nadležnog za poslove javne uprave ili drugog organa vlasti za koji vlada privremenih insititucija odluči.

Predviđeno je da zahtev, da bi bio prihvaćen, verska zajednica koja traži registraciju mora imati najmanje 100 članova, punoletnih državljana tzv. Kosova.

Uslov je i da u zahtevu bude navedena namena i delatnost verske zajednice, da budu predstavljeni osnovni principi vere te verske zajednice, kao i imovina koju poseduje i svrha njenog korišćenja.

U nacrtu se navodi dalja procedura i precizira da kancelarija traži formiranje ad hok komisije za registraciju novih verskih zajednica i da je komisija dužna da u roku od 60 dana od osnivanja donese odluku o registraciji verske zajednice i o tome obavesti ovlašćenog predstavnika.

Kako je navedeno, u komisiji će biti sedam članova - tri poslanika skupštine, jedan profesor sa javnog univerziteta sa stručnim znanjem iz oblasti društvenih nauka, jedan predstavnik ovlašćen od verske zajednice koji se bira rotacijom iz svake verske zajednice i jedan predstavnik vlade koga biraju premijer i šef kabineta.

Za registraciju verske zajednice neće biti potrebno plaćanje takse.

Gazeta ekspres navodi da zahtev za registraciju verske zajednice može biti odbijen iz tri razloga, odnosno kada su svrha i delatnost verske zajednice u suprotnosti sa bezbednošću, zdravljem i javnim redom ili pravima drugih lica, kao i sa važećim zakonima.

Zahtev može biti odbijen i u slučaju kada postoji rizik da se naziv zajednice pomeša sa nazivom druge zajednice priznate prema važećem zakonu.

U slučaju da verskoj zajednici bude odbijena registracija, zakon predviđa nadležni sud kao instancu za žalbu.

Prema nacrtu, osnivači verske zajednice mogu predložiti odjavu verske zajednice, podnoseći kancelariji zahtev za odjavu verske zajednice, uz predaju potrebnih dokumenata.

Takođe, prema nacrtu, kancelarija može da predloži komisiji odluku o odjavi verske zajednice nakon što utvrdi da se verska zajednica više ne sastaje.

U slučaju gašenja verske zajednice, zakon predviđa da se imovina prenosi na vladu privremenih prištinskih institucija.

Prema usvojenom nacrtu, na tzv. Kosovu postoji sedam verskih zajednica - Islamska zajednica Kosova, Katolička crkva, Srpska pravoslavna crkva, Zajednica jevrejske vere, Evangelistička protestantska crkva Kosova, Zajednica tarikata Kosova i Bektaška zajednica Kosova, navodi Gazeta ekspres.

Sadašnji Zakon o verskim slobodama na KiM je zakon UNMIK-a iz 2007. godine.