Politiko: Fon der Lajen vrši pritisak na zemlje EU da imenuju žene za komesare

BRISEL - Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen vrši pritisak na države članice EU da imenuju žene za svoje kandidate u novom sastavu Evropske komisije kako bi izbegla u timu komesara ne dominiraju muškarci, piše danas Politiko.

Takav sled događaja bi, ocenjuje briselski portal, zasenio činjenicu da će tri najvažnije funkcije u EU obavljati žene, odnosno Ursula fon der Lajen kao predsednica Komisije, bivša estonska premijerka Kaja Kalas koja je imenovana za šeficu diplomatije EU i Roberta Mecola kao predsednica Evropskog parlamenta.

Fon der Lajen se suočava i sa izazovom da ostvari rodnu ravnopravnost u svom timu od 26 komesara, imajući u vidu da je samo devet zemalja imenovalo žene za te pozicije.

Troje neimenovanih diplomata reklo je za Politiko da je Fon der Lajen vršila pritisak na bar pet manjih zemalja EU, među kojima su Slovenija i Malta, kako bi one razmotrile da muške kandidate za komesare zamene ženskim.

Fon der Lajen je pozvala Maltu da predloži da se produži mandat aktuelne komesarke te zemlje Helene Dali, umesto toga što namerava da pošalje u Brisel Glena Mikalefa, kojeg je predložio premijer Malte Robert Abela, navelo je dvoje diplomata EU.

Međutim, prema rečima trećeg diplomate EU, Abela nije promenio mišljenje o slanju Mikalefa jer bi to "ugrozio njegov autoritet".

Druge diplomate, zvaničnici EU i stručnjaci upozorili su da je Fon der Lajen stvorila situaciju u kojoj se čini da prestonice EU prkose njenom autoritetu time što ignorišu njene molbe da pošalju više žena u Brisel.

Fon der Lajen je u pismu liderima EU otvoreno tražila da joj predlože na razmatranje po dva kandidata, muškarca i ženu, za mesto jednog komesara, ali se većina država, osim Bugarske, oglušila o taj zahtev i poslala ime samo jednog kandidata.

Jedan visokorangirani zvaničnik EU rekao je da Fon der Lajen trpi zbog kombinacije prkosa zemalja članica koje nisu osećale potrebu da ispune njene zahteve, nedostatka javnog negodovanja briselskih političara i puke loše sreće.

Pojedine diplomate navele su niz drugih razloga zbog kojih zemlje nisu uradile ono što je Fon der Lajen tražila od njih, od koalicionih sporazuma koji oduzimaju liderima moć da imenuju komesare do domaćih političkih imperativa i same činjenice da javno imenovanje dva kandidata izlaže onog ko ne dobije posao političkom poniženju.

Ponekad, rekao je jedan diplomata EU, izbor koga poslati u Brisel proističe iz intenzivnih unutrašnjih razmatranja: od želje da se neko "reši" određene partijske ličnosti do potrebe da se neko nagradi visokom pozicijom u Briselu, gde je prosečna plata komesara u 2023. iznosila više od 25.000 evra mesečno bez poreza, dok predsednici, izvršni potpredsednici i šef diplomatije zarađuju još više.

Svi kandidati za komesare EU poznati su nakon što je Belgija juče najavila da će imenovati ministarku spoljnih poslova te zemlje Ađu Labib za svoju članicu u narednom sastavu Evropske komisije, a Rumunija je odlučila da, umesto ranije nominovanog poslanika Evropskog parlamenta (EP) Viktora Negreskua, imenuje poslanicu EP Roksanu Minzatu.

Sve kandidate za komesare, osim Fon der Lajen, treba da odobri Evropski parlament, a saslušanja bi u EP trebalo da budu održana krajem septembra i u oktobru.