Dimitrije Milić: Nova Evropska komisija više pažnje će obraćati na Zapadni Balkan i Srbiju

BEOGRAD - Programski direktor organizacije "Novi treći put" Dimitrije Milić ocenio je večeras da Zapadni Balkan sa novom Evropskom komisijom između ostalog može očekivati više sredstava zato što spada u jedan od retkih organskih regiona Evrope, praktično unutrašnje dvorište Evropske unije, koji nije integrisan do kraja u evropske institucije i organizacije.

Milić je za Tanjug ocenio da je poenta sutrašnjeg razgovora u Briselu predsednice EK Ursule fon der Lajen sa liderima Zapadnog Balkana, među kojima će biti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, da im osim ukazivanja pažnje, izloži određene prioritete koje će Evropska komisija imati po pitanju ZB.

Takođe, kako je naveo, cilj sastanka je da se liderima ZB predoči i šta mogu da očekuju u petogodišnjem trajanju mandata EK koje će izvesno biti izabrana u sastavu koji je od juče poznat.

Na pitanje koliko će visoko na agendi biti proces proširenja imajući u vidu i unutrašnje probleme u EU ali i geopolitičke izazove, Milić kaže da upravo ta geopolitička sitaucija EU gura više ka proširenju.

Trenutne političke okolnosti, kada ruski uticaj u našem regionu opada, jer je Rusija orijentisana na Ukrajinu, a neki drugi akteri, poput Kine, uspevaju da je "izlaktaju", guraju Europsku uniju da jednostavno mora ozbiljnije da shvati naš region, da više nudi, naveo je Milić i dodao da upravo o tome govori i Evropski plan rasta.

"EU je kada se radi o Srbiji sufinansirala interkonektor do Bugarske, kao i brzu prugu do Niša, jer se pokazalo da je kineski projekat koji treba da ide do Budimpešte, a završen je do Novog Sada, uskro će i do Subotice, popularan i koristan za građane Srbije, EU na neki način pokušva da prati svoje konkurente", kazao je Milić.

Srbija je tu, kako kaže, visoko pozicionirana kao prioritet, iz razloga što je najmnogoljudnija u regionu, ima privredu veću od svih u regionu.

"Jednostavno ne možete ignorisati Srbiju i ako imate antizapadnu Srbiju imate veliki problem u regionu, ukoliko imate proevropsku Srbiju imate i stabilnost u regionu i zato će EU verujem investirati čak mnogo više vremena i sredstava i imati veći fokus u ovih pet godina na Srbiju nego do sada", rekao je Milić.

Na pitanje da li misli da će imati prioritet i u odnosu na Ukrajinu i Moldaviju, kaže da EU što se tiče Ukrajine jednostavno ne može da ignoriše, jer se radi o ratu na njenim granicama i test je njenih sposobnosti da se meri s drugom silom u okruženju.

Evropska unija će u tom smislu fokus staviti i na pitanje odbrane, što kako dodaje potvrđuje i činjenica da će prvi put imati komesara za odbranu.

"Ukrajina svako jeste jedan od centralnih fokusa, jer je došao period da evropske države ne mogu toliko da se oslone na SAD. Evropski lideri ne mogu da sede i čekaju kako će glasati građani Mičegina, Viskonsina, Pensilvanije, da bi od toga zavisilo da li će biti bezbedni u Evropi ili ne i jednostavno moraju da preuzmu na sebe taj teret. Ukrajina je u tom kontekstu mnogo bitnija u odnosu na ZB", rekao je on.

Na pitanje gde vidi Srbiju za pet godina dok traje manadat EK, da li može Srbija do te 2029. ući u EU, kaže da je to dosta optimistično i pitanje političke odluke sa obe strane, jer procesi su uzajamno povezani.

Podsetio je na to koliko je veto koji je 2019. godine stavila Francuska na otvaranje pregovora sa Severnom Makedonijom demotivisao sve države Zapadnog Balkana u kontekstu njihovog evroentuzijazma.

Kaže i da kada postoji neki drugi prioriteti EU i manjak fokusa da to takođe demotiviše čanice.

"Ukoliko s jedne strane krene da raste politička volja, a u ovom slučaju bi to trebalo da je sa strane EU, mislim da će krenuti i sa druge strane", rekao je Milić.