Bošnjak: Sa daljim razvojem civilnog društva Srbija je zrela da postane članica EU

BEOGRAD - Državni sekretar u Ministarstvu ljudskih i manjinskih prava i za društveni dijalog Ivan Bošnjak ocenio je danas da je u narednom periodu Srbija, sa daljim razvojem organizacija civilnog društva i razvojem procesa evropskih integracija, zrela da postane punopravna članica Evropske unije.

"Kada će to biti, ne zavisi samo od Srbije, već upravo i od evropskih partnera", rekao je Bošnjak za Tanjug, nakon učešća na panel diskusiji "Stvaranje povoljnog ambijenta za razvoj civilnog društva", održanoj u okviru Evropske nedelje mogućnosti u Beogradu.

On je ukazao da je njegovo ministarstvo zaduženo za sprovođenje strategije za razvoj povoljnog okruženja za civilno društvo u Srbiji i ocenio da se Ministarstvo trudi da ovaj dijalog i saradnju uspostavi na sva tri nivoa vlasti u Srbiji - na lokalnom, na pokrajinskom i na republičkom nivou.

"Proces evropskih integracija ostaje kao ključni i strateški prioritet Vlade. Ono što se mi trudimo da uradimo je da okruženje za čitav ekosistem od preko 32 hiljade udrženja građana u Srbiji i preko osam hiljada fondacija i zadužbina koje se prepoznaju kao organizacije civilnog društva u Srbiji bude povoljno. Po tome smo jedno od najbogatijih društava, proces registracije organizacije civilnog društva u Srbiji je vrlo jednostavan", rekao je Bošnjak.

Ono što nedostaje, dodaje on, jeste bolja i značajnija uloga organizacija civilnog društva u donošenju odluka, odnosno uključivanje u one prostore gde mogu biti itekako podrška organima javnih vlasti, bilo da su u pitanju lokalne zajednice, bilo da je državni nivo.

Bošnjak je ukazao da je Evropska kuća, u kojoj se održava EU nedelja mogućnosti, otvorena upravo zahvaljujući saradnji između Vlade Srbije, EU i organizacija civilnog društva.

Koordinatorka u Nacionalnom konventu za EU Bojana Selaković ocenila je nakon učešća na panelu da je civilno društvo vrlo aktivno u saradnji sa državom i EU, ali dodaje da efekti rada civilnog dolaze do izražaja isključivo uz podršku EU, odnosno u okviru procesa evropskih integracija.

"Kada govorimo o spremnosti naših donosilaca odluka da preduzimaju različite reformske procese, ona nije uvek adekvatna i vrlo često je motivisana i gurana u okviru obaveza koje je Srbija preuzela kao država kandidat. Nama je negde potpuno jasno da to i jeste svrha procesa evropskih integracija, da on na neki način ubrza reformske procese", rekla je Selaković za Tanjug.

Dodala je da je vrlo važno da je civilno društvo prepoznato kao akter i objasnila je u tom smislu Nacionalni konvent za EU, kao organizovana struktura civilnog društva, prepoznata institucionalno, jer postoje obaveze Vlade i Narodne skupštine da konsultuje Nacionalni konvent u različitim fazama pregovaračkog procesa.

"To nam sve omogućava da budemo uključeni u različite faze procesa i da možemo, koliko-toliko da reagujemo, iako mi nismo uvek zadovoljni stepenom primene naših preporuka, naših inputa i svega onoga što organizacije koje zaista imaju ekspertizu i kapacitete u tim oblastima imaju da kažu. Ali, da nemamo proces evropskih integracija i da Srbija nije država kandidat, stanje u tim oblastima ne bi moglo da se poredi sa onim što imamo danas, iako naravno i ocene o današnjem stanju nisu uvek adekvatne", rekla je ona.

Prema njenom mišljenju, što bude više volje za reformskim procesima na strani onih koji donose odluke, to će situacija biti lakša, jer, kako kaže, očigledno je da ne postoji uvek odlučnost da se sprovedu suštinske, ponekad bolne reforme, u oblastima koje Evropska komisija naziva fundamentalnim.