Brnabić sa predsednikom parlamenta Finske o evropskim integracijama i litijumu

BEOGRAD - Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić sastala se večeras sa predsednikom parlamenta Finske Jusi Hala-Ahoom s kojim je razgovarala o evropskim integracijama, ali i o litijumu budući da će ta zemlja, kako je prenela, biti prva zemlja na evropskom kontinentu koja će rudariti i prerađivati svoj litijum.

"Finska je jedna od vodećih država na svetu po nivou zaštite životne sredine, pa sam zamolila da u tom aspektu vidimo kako se te dve oblasti poklapaju - rudarenje i zaštita životne sredine", rekla je Brnabić na konferenciji za novinare.

Ona je objasnila da će Finska imati nadzemni, a Srbija, ukoliko se projekat bude realizovao, imati podzemni kop.

Ona je gostu iz Finske poželela dobrodišlicu u Srbiju i ukazala da dve zemlje obeležavaju 95 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa, pa je samim tim poseta još važnija.

"Moja ambicija i jedan od prioriteta rada je da u ovom sazivu budemo mnogo jači i da iskoračimo u smislu parlamentarne diplomatije i da pomognemo čitavoj zemlji, predsedniku Aleksandru Vučiću i vladi u našim evropskim integracijama", rekla je Brnabić.

Zamolila je, kako kaže, predsednika finskog parlamenta da pomognu savetodavno i tehnički Srbiji na evropskom putu, da se otvori klaster 3 i da se nastavi sa reformama.

Predsednik parlamenta Finske ocenio je da su odnosi Finske i Srbije odlični.

"Verujem da delimo brojne vrednosti i ambicije na međunarodnom planu. Smatram da postoji prostor za jačanje naših bilateralnih odnosa na mnogim poljima, naročito na polju privrede", rekao je Jusi Hala-Aho.

On je kazao da Finska u potpunosti podržava evropski put Srbije i da je mesto Zapadnog Balkana u EU.

"Proširenje procesa je na zaslugama i osnovne reforme i vladavina prava nalaze se u središtu procesa pristupanja EU. Ja sam pozvao predsednicu parlamenta da poseti Finsku sa parlamentarnom delegacijom kako bismo nastavili ovaj izuzetan dijalog", rekao je on.

Takođe, dodao je da su razmenili mišljenja o regionalnoj situaciji na Zapadnom Balkanu kao i o bezbednosnoj situaciji u Evropi zbog agresije Rusije na Ukrajinu.

"Rusiji se ne sme dopustiti da pobedi u svom ratu agresije. I naša podrška Ukrajini treba da bude odraz toga. Ovaj rat se ne tiče samo Ukrajine i Evrope, već i zaštite međunarodnog poretka i odbrane teritorijalnog integriteta i suvereniteta nezavisnih zemalja", rekao je on.

Zahvalio je Srbiji na podršci teritorijalnom integritetu Ukrajine i drugoj podršci koju je pružila Ukrajini.