Lapčević: Svaki četvrti građanin Srbije boluje od neke reumatske bolesti

BEOGRAD - Predsednica Udruženja obolelih od reumatskih bolesti Srbije Mirjana Lapčević rekla je danas, povodom Svetskog dana borbe protiv artritisa, da svaki četvrti građanin Srbije, što je oko 1,8 miliona, boluje od neke hronične reumatske bolesti kojih ima oko 200.

Lapčevićeva je navela za Tanjug da od 1,8 miliona, oko sto hiljada boluje od artritisa, autoimune upale zglobova i istakla da artritis najčešće pogađa mlađu populaciju, najčešće između 15 i 50. godine i to češće žene.

"Kod reumatoidnog artritisa četiri žene, jedan muškarac. Jedino kod ankilozirajućeg spondilitisa na četiri muškarca ide jedna žena, a kod sistemskog eritemskog lupusa na devet žena ide jedan muškarac", ukazala je ona.

Poručila je da je rana dijagnostika veoma važna, kako za građane da prepoznaju prve znake bolesti, tako i za izabrane lekare.

"Kada im se građani obrate sa svojim tegobama, da prepoznaju da se radi o artritisu, da pacijente hitno upute kod reumatologa i to prioritetnim uputom - bez zakazivanja", istakla je Lapčevićeva i dodala da u ovom slučaju ne sme da se gubi vreme.

Objašnjavajući da je osnovna karakteristika svih reumatskih bolesti bol, istakla je da je kod degenerativnih reumatskih bolesti, kao što su koksartroza, gonartroza, spondiloza, bol prisutan u pokretu, dok je kod artritisa u miru.

"Tokom spavanja budi ih bol iz sna. Ujutru je najtipičniji bol kod artritisa, to je veoma jak, nepodnošljiv, specifičan i praćen jutarnjom ukočenošću", navela je ona dodajući da ta ukočenost traje pola sata, sat, a nekada i čitavo prepodne.

Za razliku od degenerativnih, gde jutarnja ukočenost traje do 10 minuta, kod artritisa traje i satima navodeći da su to dva kardinalna znaka koja upućuju da se radi o artitisu.

Lapčevićeva je napomenula da se artritis ne nasleđuje direktno, već se predispozicija za ovu bolest nasleđuje, a da li će pacijent da oboli, zavisi od faktora rizika.

"Pre svega, ženski pol, infekcije, virusne, bakterijske, parazitarne, stresovi, akutni, hronični. Zatim, preterana fizička i psihička opterećenost građana, znači jako je važno odmeriti se. I jedini od tih faktora koji je promenljiv, a koji je vrlo bitan, je pušenje cigareta", objasnila je ona.

Prema njenim rečima, dokazano je da pušači češće oboljevaju od ove bolesti ako u porodici imaju obolele od artritisa, kao i da je njihovo lečenje mnogo teže.

Ponovila je da se bolest najčešće javlja između 15 i 50. godine, ali da se bolest može javiti i u prvoj godini života.

"Imamo u udruženju pacijente koji boluju od prve, druge godine, treće svog života, ali pubertet je rizičan. Mladi najčešće imaju tegobe sa zglobovima kolena. I roditelji, kada osete da deca štede koleno, treba prvo da isključe artritis. Izabrani pedijatar je taj koji to treba da prepozna, a za odrasle, to je specijalista opšte medicine i izabrani lekar", napomenula je Lapčevićeva.

Dodala je i da se stomatolozi i ginekolozi u svojoj praksi susreću sa faktorima rizika, kao i početnim simptomima bolesti, kao i da neretko oftalmolozi postavljaju dijagnozu, jer se na oku događaju promene koje oni mogu da uoče.

Kada se deca razbole, to je stres, kako za njih, tako i za roditelje i savetuje ih da svoje strahove ne prenose deci, da nemaju prevelike zahteve, da ih ne opterete, ne teraju da nešto rade ukoliko ne mogu, već da ih podrže, kao i da aktivno učestvuju u njihovim daljem lečenju.

Objasnila je da kada pedijatar posumnja na artritis, pacijenta šalje kod reumatologa pedijatra koji postavlja konačnu dijagnozu i započinje specifično lečenje.