Verica Jovanović: Tokom pandemija najčešće dezinformacije su se odnosile na imunizaciju

BEOGRAD - Direktorka Instituta za Javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" Verica Jovanović rekla je večaras, na panel diskusiji pod nazivom "Informacija kao funkcija javnog zdravlja", da potpuno i tačno informisanje stanovništva ima za cilj očuvanje zdravlja, kao i da su se tokom pandemije korona virusa najčešće širile dezinformacije koje su se odnosile na imunizaciju.

Direktorka "Batuta" je na događaju koji je organizovala Laboratorija za infodemiologiju i upravljanje infodemijom, povodom uspešne saradnje između Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Univerziteta Emori u Atlanti, dodala da joj je čast što se i večeras govori o 100 postojanja Instituta za javno zdravlje i što može da govori o tome sa kojim se izazovima ta ustanova suočavala.

"Ovom prilikom istakla bih da se na polju javnog zdravlja, ne podrazumeva samo rad Instituta, već svih zdravstvenih ustanova koje imaju zadatak da omoguće unapređenje komunikacije po pitanju određenih informacija koje su prisutne, da kroz jednu saradnju, omoguće što potpunije i ispravnije informisanje stanovništva u cilju očuvanja zdravlja i unapređenje zdravstvenog stanja", rekla je Jovanović.

Ona je dodala da je pored epidemije korona vursa, prisutna bila i epidemija dezinformacija i one su se najčešće odnosile na imunizaciju stanovništva i vakcine.

Istakla je da sve institucije imaju zadatak da smanje širenje lažnih infomacija koje utiču na zdravlje populacije.

Janko Samardžić sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu je naglasio da su se prethodnih godina, tokom pandemije, suočili sa neracionanom upotrebnom lekova, kao što je azitromitin, čija je potrošnja bila povećana za 100 odsto.

"Delimično tačna informacija u početku, da lek kao što je azitromitin, može da pomogne u lečenju dovela je do toga da i u narednim godinama bude povećana potrošnja ovog leka, iako je utvrđeno da nema dejstvo protiv korona virusa", rekao je on.

Aleksandar Stevanović sa Instituta za socijalnu medicinu rekao je da je Laboratorija za infodemiologiju počela da radi početkom 2019. godine i da je deo Instituta za socijalnu medicinu.

"Osnovna misija je neutralisanje i ublažavanje negativnog uticaja infodemije na javno zdravlje i jačanje spremnosti društva da odgovori na krizne situacije, koristeći metode osluškivanja zajednice i metode koje su zasnovane na naučnim činjenicama. U samo dve i po godine rada, ova laboratorija je postigla mnogo toga, počevši od aktivnosti u vezi sa za kovidom-19, do konsultacija da se infodemiologija uvrsti u nastavne programe", rekao je on.

Aleksandra Jović Vraneš sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu rekla je da joj je zadovljstvo što je učestovala u ovoj panel diskusiji i dodala da je laboratorija od osnivanja radila veoma dobro.

"Ona jeste osnovana podstaknuta epidemijom korona virusa, ali je vremenom prerasla. Danas treba da govorimo o informacijama, a tema današnja je 'Informacija kao funkcija javnog zdravlja'. I sami znamo koliko su informacija važne danas i u svakodnevnom i privatnom životu, tako da ukoliko nemamo tačne infomacije, možemo imati određene nejasnoće ili problem", dodala je Jović Vraneš.

Ona je istakla da potreba za informacijama postoji od praistorije, pa sve do danas, a da su se samo menjala sredstva prenošenja.

"Imamo puno informacija, što je dobro, ali uvek ima to ali. U tom moru informacija, mogu biti i neke netačne, lažne i one se veoma brzo šire", dodala je ona.

Kako je objasnila, širenje dezinformacija ima i u zdravstvu i upravo one mogu da utiču na ceo sistem.

"Jačanje zdravstvene pismenosti je veoma važno da bi se sprečile upravo te lažne vesti. Jer zdravstvena pismenost, ne podrazumeva samo da lako pristupimo informacijama koje se odnose na zdravlje, već da se one razumu, procesuiraju i primene", rekla je ona.

Dodala je da su za veštine zdravstvene pismenosti važne i druge veštine- digitalni izvori i pismenost.

Ejmi Rouland sa Emori Univerziteta iz SAD rekla je da zaista ceni što je prepoznata važnost ove teme.

Ona je dodala da je Emori Univerzitet i Univerzitet iz Beograda zaduženi za unapređenje infodemijskog menadžmenta u visokom obrazovanju.

Navela je da se o ovom parnerstvu razgovaralo 2022. godine i dodala da se nada da će se saradnja nastaviti.