Evropska komisija: Klaster 3 spreman za otvaranje, Beograd i Priština da primene sve sporazume iz dijaloga

BRISEL - Evropska komisija je u nacrtu izveštaja o Srbiji za 2024. godinu, u koji je Tanjug imao uvid, navela da je Klaster 3, koji se odnosi na konkurentnost i inkluzivni rast, tehnički spreman za otvaranje i istakla da će ukupni tempo pregovora nastaviti da zavisi od reformi vladavine prava i normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

U izveštaju, koji će sutra biti predstavljen u Briselu u okviru Paketa proširenja, ukazuje se i na važnost vladavine prava i usklađivanja zajedničkom spoljnom politikom EU.

"Preporuke Komisije iz prethodnih godina da je Srbija ispunila početna merila za Klaster 3 (konkuretnost i inkluzivni rast) i da je ovaj klaster tehnički spreman za otvaranje, ostaju važeće", navodi se u nacrtu izveštaja, u kojem se analizira napredak prema članstvu u EU koji je postignut u Klasteru 1, koji se odnosi na osnove u procesu pristupanja, kao i napredak u dobrosusedskim odnosima i regionalnoj saradnji, normalizaciji odnosa Beograda i Prištine i sposobnosti preuzimanja obaveza iz članstva u EU, odnosno u preostalih pet klastera.

Ovogodišnji nacrt izveštaja ima oko 100 strana, a u delu koji se odnosi na dijalog Beograda i Prištine navodi se da se od obe strane očekuje da sprovode obaveze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa, što, kako se napominje, uključuje osnivanje Zajednice srpskih opština.

Komisija navodi da se od Prištine očekuje da započne proces koji vodi ka uspostavljanju ZSO na osnovu evropskog predloga koji je predstavljen stranama 21. oktobra 2023, a da se od Beograda očekuje da "paralelno počne da ispunjava obaveze iz sporazuma pokretanjem priznavanja kosovskih dokumenata, simbola i institucija".

"Sporazum je važeći i pravno obavezujući za strane i sve formalnosti, uključujući u vezi sa njegovim usvajanjem ili 'formalizacijom', ne bi trebalo da stoje na putu napretka u njegovoj primeni", navodi se u izveštaju i dodaje da strane imaju obavezu da u potpunosti implementiraju sve prethodne sporazume iz dijaloga, kao i da će konstruktivnost strana biti procenjena "isključivo na osnovu njihovog učinka u implementaciji".

U dokumentu se ističe da normalizacija odnosa ostaje suštinski uslov na evropskom putu obe strane i da u nedostaku napretka rizikuju da izgube važne prilike.

Navodi se i da EU očekuje od Srbije da u potpunosti sarađuje i preduzme "sve neophodne mere da uhapsi i brzo privede pravdi počinioce napada na severu KiM 2023. godine".

U uvodnom delu se primećuje da se od početka rata u Ukrajini Srbija uskladila sa nekim stavovima EU na međunarodnim forumima, uključujući i Generalnu skupštinu UN i da je nastavila da sarađuje sa EU po pitanju zaobilaženja sankcija i pružanja finansijske i humanitarne podrške Ukrajini. Kako se navodi, Srbija se i dalje nije uskladila sa bilo kakvim restriktivnim merama protiv Rusije niti sa većinom izjava visokog predstavnika EU o tom pitanju, održala je odnose na visokom nivou sa Rusijom i intenzivirala odnose sa Kinom, što prema oceni EK, postavlja pitanja o strateškom pravcu Srbije.

"U okviru pregovaračkog okvira EU-Srbija, od Srbije se očekuje da postepeno usklađuje svoju politiku prema trećim zemljama sa politikama i stavovima koje je usvojila EU, uključujući restriktivnim merama", dodaje se u dokumentu.

Ocenjuje se i da je potrebno da Srbija unapredi tempo u procesuiranju ratnih zločina, da je nastavila da izbegava podizanje optužnica protiv visokorangiranih osumnjičenih osoba, kao i da treba da reši više od 1.700 predistražnih slučajeva, koji, kako se kaže, i dalje izazivaju zabrinutost.

Komisija ocenjuje da je Srbija nastavila saradnju sa Tužilaštvom Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove (IRMCT) i Tužilaštvom za ratne zločine, kao i da je saradnja u toj oblasti sa Bosnom i Hercegovinom nastavljena, ali da je mali napredak zabeležen sa Hrvatskom i tzv. Kosovom.

U delu koji se odnosi na glavne nalaze iz izveštaja, kada je reč o Klasteru 1, analizira se demokratija u Srbiji i ocenjuje da sprovođenje izbora zahteva "opipljivo poboljšanje i dalju reformu", kao i da je od vitalnog značaja da sve preostale i nedavne preporuke OEBS/ODIHR-a i tela Saveta Evrope budu u potpunosti sprovedene i mnogo pre bilo kakvih novih izbora.

Konstatuje se da je novi sastav parlamenta više pluralističan od prethodnog saziva, ali se navodi da su debate i dalje obeležene tenzijama između vladajuće koalicije i opozicije i preporučuje da Poslovnik treba revidirati i primeniti Kodeks ponašanja za kažnjavanje prekršaja poslanika.

Konstatuje se da su institucije zadužene za proces evropskih integracija uspostavljene i da rade efikasno, ali da je zastoj u zakonodavstvu koji je bio povezan sa raspisivanjem vanrednih izbora doveo do usporavanja procesa reformi.

U izveštaju se navodi da Srbija i dalje proglašava članstvo u EU kao svoj strateški cilj, ali da vlasti tek treba da obezbede proaktivniju i objektivniju komunikaciju o EU i procesu pristupanja Srbije Uniji "i da se suprotstave dezinformacijama u nacionalnim medijima".

"Snažna politička volja, efikasno planiranje i koordinacija politike, kao i dovoljni ljudski i finansijski resursi za pristupanje EU u svim uključenim institucijama su potrebni kako bi Srbija mogla da ubrza pregovore o pristupanju EU", navodi se u dokumentu. Kada je reč o vladi, navodi se da je potrebno pažljivije pratiti preporuke nezavisnih tela, a ocenjuje se i da su potrebni napori da se osigura sistematska saradnja između vlade i organizacija civilnog društva i da se poboljša transparentnost javnog finansiranja civilnog društva.

U izveštaju, koji pokriva period od 15. juna 2023 do 1. septembra 2024, koristi se skala od pet ocena za opšte stanje, a za opis napretka skala od šest kategorija, a nazadovanje nije zabeleženo ni u jednoj oblasti pri čemu je analizirano svih šest klastera. Kada je reč o "Poglavlju 23: Pravosuđe i osnovna prava" u okviru klastera 1, ocenjuje se da je Srbija dostigla određeni nivo pripremljenosti i ostvarila ograničen napredak, u oblasti funkcionisanja pravosuđa Komisija je dala ocenu "ograničeni napredak", u oblasti borbe protiv korupcije "određeni napredak", a kada je reč o slobodi izražavanja ocenila je da nije bilo napretka.

Što se tiče "Poglavlja 24: Pravda, sloboda i bezbednost", navodi se da se Srbija nalazi između određenog nivoa pripremljenosti i umerenog nivoa pripremljenosti i da je postigla određeni napredak i ističe da je Srbija nastavila da značajno doprinosi upravljanju mešovitim migracionim tokovima ka EU "igrajući aktivnu i konstruktivnu ulogu i efikasno sarađujući sa svojim susedima i državama članicama EU".

Međutim, navodi se da vizna politika Srbije još nije u potpunosti usklađena sa viznom politikom EU i da Srbija i dalje ima bezvizni režim sa 16 zemalja koje se nalaze na listi zemalja EU za koje je potrebna viza, i da je reformska agenda obavezala Srbiju da povuče bezvizne aranžmane sa najmanje tri zemlje do decembra 2024.

Navodi se i da bi Srbija u narednoj godini trebalo da izmeni Zakon o unutrašnjim poslovima, primeni program za borbu protiv trgovine ljudima, preduzme mere za sistematsku registraciju i identifikaciju migranata, razvije brze procedure za azil i poveća kapacitete za upravljanje efektivnim operacijama povratka.

Kada je u pitanju napredak u borbi protiv organizovanog krimilana navodi se da Srbija ima određeni nivo pripreme i da je ostvarila ograničen napredak u ispunjavanju prošlogodišnjih preporuka.

Što se tiče ekonomskih kriterijuma, ocenjuje se da Srbija ima dobar nivo pripremljenosti i da je ostvarila određeni napredak u razvoju funkcionalne tržišne privrede, kao da je umereno pripremljena i da je postigla određeni napredak u suočavanju sa pritiscima konkurencije i tržišnim snagama unutar EU.

Navodi se i da je Srbija umereno pripremljena u oblasti javnih nabavki, koje su deo poglavjla 5, da se nalazi između umerenog i dobrog nivoa pripremljenosti i da je ostvarila dobar napredak u oblasti statistike, koja je deo poglavlja 18, kao i da je umereno pripremljena i da nije ostvarila napredak u oblasti finansijske kontrole.

Ocenjuje se i da je Srbija, sveukupno gledano, ostala posvećena održavanju dobrih bilateralnih odnosa sa drugim zemljama u procesu proširenja i susednim državama članicama EU.

Paket proširenja EU, zajedno sa izveštajima za deset partnera među kojima je i Srbija, predstaviće sutra u Briselu visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednost Žozep Borel i evropski komesar za proširenje i susedstvo Oliver Varhelji.