Marko Dašić: Trampova pobeda je očekivana, ne može se očekivati tektonska promena interesa SAD

BEOGRAD - Docent Fakulteta političkih nauka Marko Dašić izjavio je danas je pobeda kandidata Republikanske stranke Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD bila očekivana, ali ne i njene razmere.

Prema njegovim rečima, pobeda Trampa, koji je osvojio 277 elektorskih glasova, pokazala je da je očigledno čitavo ushićenje koje je bilo stvoreno nakon julskog uključivanja Kamale Haris kao predsedničkog kandidata demokrata, bilo u stvari pomalo i veštačko.

Iako je bila očekivana Trampova pobeda na ovim izborima, Dašić je za Tanjug istakao da nije bila očekivana njegova pobeda u ovolikim razmerama.

Objašnjavajući zbog čega je bio siguran u Trampovu pobedu iako je u Americi Kamala Haris predstavljena kao favorit, Dašić je rekao da uprkos tome što je Harisova gradila svoj nacionalni profil kroz potpredsedničku funkciju na dosta uspešan način, ankete koje su merile odobravanje njenog dosadašnjeg učešća su uvek bile ispod 40 odsto što je istorijski nisko za jednog potpredsedničkog ili predsedničkog kandidata.

"Kamala Haris je pokušala to da popravi tako što je rekla ja ću biti drugačija u odnosu na Džozefa Bajdena, što je možda u jednom delu javnog mnjenja probudilo sumnje da je ona politički oportunista. To je Trampova kampanja po malo, a možda je mogla mnogo više da iskoristi", objasnio je on.

Kako je naveo, analizom planiranja Trampove kampanje je moglo da se zaključi da je plan bio da se Kamala Haris napadne zbog političkog oportunizma, lošeg upravljanja imigracijama i da je ona radikalna levičarka, što izaziva posebnu bojazan kod američkih birača.

Dašić je ocenio da je rezultat ovih izbora pokazao da Tramp ne može ni samom sebi, niti da mu sistem može naneti štetu u pogledu republikanskih birača.

Na pitanje ko Trampu garantuje da elektori neće svoje mišljenje promeniti i da se neće predomisliti do 17. decembra, kada oni budu glasali, Dašić je rekao da je izborni sistem kompromis koi je nastao kao diektna posledica veličine države i federalnog uređenja, odnosno da je to jasna veza između federalne vlasti i birača kao osnovne jedinice koja se demokratski izražava svojom voljom na izborima.

Iako elektori ne bi trpeli nikakvu vrstu pravne sankcije ukoliko se ne izjasne onako kako su birači želeli, on je istakao da politčka praksa u SAD ne poznaje slučaj da je elektorski koledž preokrenuo volju naroda.

"Elektori iz Pensilvanije su jednom u istoriji zabeležili to neverstvo, i svoje poverenje na elektorskom koledžu poklonili kandidatu koji nije pobedio u Pensilvaniji, ali to nije uticalo na konačan ishod izbora. U 47 ciklusa se to desilo samo jednom", poručio je on.

Iako se od Trampa u njegovom drugom mandatu može očekivati drugačiji diplomatski stil u smislu vođenja spoljne politike SAD, Dašić je napomenuo da se ne može očekivati tektonska promena nacionalnih interesa i ciljeva koje SAD projektuju ostatku sveta.

Prema njegovim rečima, Tramp je tokom kampanje iskazivao toliko snažnu podršku Izraelu, koja je bila nemerljiva onome što Harisova pokušavala uz uravnoteženiju politiku i retoričke nastupe, kada je reč o mirnim porukama upućenim Bliskom istoku.

Dašić je podsetio da je izraelski premijer Benjamin Netanjahu tokom posete SAD, između ostalog otišao na Floridu da se susretne sa Trampom, dok Kamala Haris koja je trebalo po svojoj funkciji u Senatu da bude prisutna na Netanjahuovom obraćanju nije bila pristuna.

"Imamo lični odnos na šta Tramp puno polaže svojim diplomatskim aktivnostima ne samo na Bliskom istoku, nego i u Rusiji, i s druge strane imamo nipodaštavanje multilateralizma koje je pokazao u prvom mandatu. Istorija nas uči da su američki predsednici u prvom mandatu malo bojažljivi, a drugi mandat je za legat", naveo je on i dodao da se može očekivati odsečniji pristup Trampa u drugom mandatu u odnosu na prvi.