Odgovor Gujona Vesliju Klarku o bombardovanju Srbije preneli evropski mediji

BEOGRAD - Direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatuju Arno Gujon osudio je danas izjavu penzionisanog američkog generala Veslija Klarka za ABC Njuz koja obiluje netačnim, obmanjujućim i šokantnim tvrdnjama o NATO bombardovanju SRJ tokom 1999, godine, a njegov autorski tekst na engleskom, francuskom i italijanskom jeziku prenelo je više evropskih novinskih agencija i medija.

Francuski humanitarac i osnivač nevladine organizacije Solidarnost za Kosovo, Arno Gujon, danas direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Vlade Republike Srbije oštro je kritikovao komentare američkog generala koji je rekao da je ponosan na NATO bombardovanje SRJ 1999. godine.

Klark je, između ostalog, u intervjuu za ABC News rekao da "Srbija mora da prihvati budućnost bez Srbije''. Bivši vojni lider koji je vodio kampanju bombardovanja Srbije 1999.godine izrazio je zadovoljstvo povodom operacije koju je vodio, a za koju tvrdi da je ''donela mir na Kosovu''.

''Ne vidim čime se to general Klark može ponositi. 78 dana, očigledno zanemarujući međunarodno pravo i UN, Nato je sipao bombe na Srbiju, nemilosrdno ciljajući civilnu infrastrukturu kao što su pijace i naseljena mesta. Humanitarna situacija na Kosovu je poražavajuća'', istakao je Gujon u tekstu pod nazivom "Da li zaista treba da dozvolimo da Srbi na Kosovu nestanu?“, saopštila je Kancelarija za javnu i kulturnu diplomatuju.

Gujon je ocenio da su Klarkove primedbe duboko štetne za Srbiju, posebno za srpsku hrišćansku manjinu na Kosovu, koja je i dalje ugnjetavana od strane muslimanske albanske većine.

"Lišeni prava, tretirani kao građani drugog reda, kosovski hrišćani žive povučeno u getima, izlazeći samo uz veliki lični rizik i povremeno su izloženi nasilnim pogromima. Od 250.000 stanovnika 1999. godine, Srba na Kosovu sada ima manje od 100.000, a pritisak na njih nastavlja da raste“, naveo je Gujon u saopštenju.

Gujon je dodao da ne vidi na šta je Klark ponosan, ističući da je NATO, "očigledno ne poštujući međunarodno pravo i UN", tokom 78 dana bacao bombe na Srbiju, nemilosrdno gađajući civilnu infrastrukturu kao što su pijace i stambena naselja.

On je istakao i da je humanitarna situacija na AP KiM poražavajuća.

Gujon je podsetio na izjavu tadašnjeg generalnog sekretara UN Kofi Anana iz 1999. godine da su "NATO vazdušni napadi izazvali brojne civilne žrtve, a velika razaranja i značajna oštećenja infrastrukture i sredstava za proizvodnju imali su razoran uticaj na industriju, zapošljavanje, životnu sredinu, osnovne usluge i poljoprivredu".

"Među najugroženijim i zanemarenim žrtvama je preko 500.000 srpskih izbeglica iz raznih jugoslovenskih sukoba iz prošlosti, civila, sistematsko uništavanje imovine i sredstava za život, bezakonje i besmisleno nasilje, hiljade potvrđenih ubistava, bezbroj neobjašnjivih smrti i neopisiva stradanja. Regioni koje je Misija na Kosovu posetila bili su svedoci niza ubistava, paljevina, pljački, prisilnih proterivanja, nasilja, osvetničkih napada i terora", kazao je tada Anan, prenosi Gujon u saopštenju.

Gujon je dalje naveo da su srpski hrišćani na AP KiM do danas ostali meta uznemiravanja i nasilja "u cilju njihovog konačnog iskorenjivanja".

"Njihov opstanak zavisi isključivo od krhkih veza koje održavaju sa Beogradom", istakao je Gujon i dodao da izjave Klarka "otvaraju stare rane" u situaciji kada se Srbija približava EU, a Zapad suočava sa zategnutim odnosima sa Rusijom i SAD, u kojoj se od novog predsednika očekuje da se bavi tekućim sukobima.

"U zaključku svog intervjua, američki general je izjavio 'Albanija je veoma dobro ekonomski, a Kosovo može još bolje. Verujem da je ovo period tranzicije'. Međutim, Kosovo koje priznaje manje od 100 zemalja - i dalje se smatra mafijaškom državom, središtem raznih nezakonitih aktivnosti vezanih za Evropsku uniju", zaključio je Gujon u saopštenju.