Evropski parlament: EPP, SD i Obnovimo Evropu postigle sporazum, komisija počinje sa radom 1. decembra

BRISEL - Političke grupacije u Evropskom parlamentu Evropska narodna partija (EPP), Progresivni savez socijalista i demokrata (S&D) i Obnovimo Evropu postigle su koalicioni sporazum, kojim se osigurava da će nova Evropska komisija početi da radi 1. decembra, saznaje Tanjug iz izvora u EPP.

Ove tri političke grupacije postigle su dogovor oko odobravanja preostalih sedam kandidata za komesare, koji nakon saslušanja u Evropskom parlamentu nisu odmah dobili zeleno svetlo za obavljanje svojih funkcija.

Među njima je i kandidatkinja za visoku predstavnicu EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Kaja Kalas, a tokom večerašnjeg sastanka u EP o njenoj evaluaciji, za odobravanje njene kandidature bili su EPP, socijalisti i demokrate, Obnovimo Evropu, Zeleni i Evropski konzervativci i reformisti.

Sa druge strane, levica i Patriote za Evropu bili su protiv, a poslanici Evrope suverenih nacija nisu bili prisutni.

Prema navodima izvora iz EPP, socijalisti i demokrate i Obnovimo Evropu prihvatili su uslove EPP o odobravanju mađarskog kandidata za komesara za zdravlje i dobrobit životinja Oliver Varhelji i italijanskog kandidata za izvršnog potpredsednika Komisije za koheziju i reforme Rafaela Fita.

U dokumentu oko kojeg su se dogovorili EPP, socijalisti i demokrate i Obnovimo Evropu pod nazivom "Platforma izjava o saradnji", u koji je Tanjug imao uvid, navodi se da su se ove tri političke grupacije dogovorile da sarađuju u 10. zakonodavnom periodu EP i potvrđuje da će nastaviti da sarađuju na unapređenju agende reformi, postavljene u političkim smericama predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen.

"Prepoznajemo izazove koje predstavljaju geopolitička situacija, jaz, i konkurentnosti Evrope, bezbednosna pitanja, migracije i klimatska kriza, kao i društveno-ekonomske nejednakosti", navodi se u dokumentu, koji ima devet tačaka.

U tački 7, koja se odnosi na iskorišćavanje moći EU i Evropu kao globalnog lidera, grupacije su poručile da ostaju posvećene strategiji proširenja zasnovanoj na zaslugama i dogovorenim kriterijumima.

Istovremeno su navele da su u potpunosti posvećene jačanju uloge EU u svetu i odbrani međunarodnog poretka zasnovanog na pravima i ljudskim pravima, a ponovili su i podršku Ukrajini da zadrži suverenitet i povrati teritorijalni integritet.

"U tim naporima, EU mora da iskoristi sve svoje instrumente koji su joj na raspolaganju uključujući sankcije", naveli su oni i dodali da se nakon izbora u SAD obavezuju da će preispitati transatlantske odnose "sa pragmatičnim pristupom orijentisanim na budućnost, obezbeđujući da interesi Evropljana budu zaštićeni i promovisani".

Kada je reč o ujedinjenju Evrope i vođenju Evrope zasnovane na zajedničkim vrednostima, naglasili su da su odlučni da sarađuju na jačanju EU.

"Verujemo da će rešenja doći iz saradnje naših političkih grupacija i svih onih koji žele da nastave da grade Uniju zasnovanu na ovim vrednostima i spremni su da se suoče sa globalnim izazovima uz podršku demokratskih institucija. Vladavina prava, proukrajinski stav i proevropski pristup su ključni aspekti naše saradnje", naglasili su oni.

Što se tiče migracione politike i bezbednosti Evrope, istakli su da žele da ojačaju evropsku odbranu, "uključujući istinsku Evropsku odbrambenu uniju koja je komplementarna NATO" i poručili da su u potpunosti posvećeni obezbeđivanju integriteta šengenskog prostora, pravilnog upravljanja spoljnim granicama EU i brzom, efikasnom i potpunom sprovođenju Pakta EU o migracijama i azilu.

Ostale tačke u dokumentu odnose se na odbranu demokratije i pridružavanje vrednosti i jačanje vladavine prava, obezbeđivanje sigurnosti hrane, vode i održive životne sredine na inkluzivan način, reformu EU radi poboljšanja njene sposobnosti delovanja, ulaganja u "moderan budžet EU u skaldu sa našim ambicijama", osnaživanje ljudi, jačanje društava i održavanje društvenog modela, kao i na ostvarivanje prosperiteta.

Evropski parlament trebalo bi da glasa o celokupnom sastavu Evropske komisije tokom plenarne sednice, koja će se održati od 25. do 28. novembra u Strazburu.

Nova Komisija bi onda mogla da počne sa radom 1. decembra.