Kongres o lečenju limfoma: Inovativne terapije najefikasnije u prvoj liniji bolesti

BEOGRAD - Kongres posvećen obolelima od limfoma, standardima u lečenju malignih bolesti krvi, kao i savremenim terapijama za ta, potencijalno smrtna oboljenja, održan je danas u Beogradu sa zaključkom je potrebno omogućiti da inovativne lekove dobiju pacijenti u prvoj liniji bolesti, jer su tada najefikasniji i najbezbedniji.

Uvođenjem savremenih terapija na listu lekova, Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) napravio je veliki pomak, ali i dalje imamo maligne bolesti, poput velikog broja hematoloških maligniteta, non-hočkinski limfom, odnosno agresivni difuzni B krupnoćelijski limfom, Hočkinov limfom, policitemije vere (PV), i hronične limfocitna leukemije (HLL), za koje inovativni lekovi nisu na listi ili ih nije moguće dobiti nijednim mehanizmom, ukazala je Maja Marković, predsednica Udruženja pacijenata obolelih od limfoma LIPA, koje je i organizator današnjeg stručnog skupa.

"Klinički tok tih bolesti je izuzetno varijabilan, u rasponu od sporo rastućih, indolentnih, formi koje ne zahtevaju lečenje, do onih koje brzo napreduju i vrlo su agresivne, zahtevaju lečenje, ali često mogu biti rezistentne na terapije. Udruženje LIPA se već duži niz godina bori za to da za te agresivne podtipove dobijemo adekvatne terapije na pozitivnoj listi RFZO", navela je Maja Marković.

"Lekovi koji se daju pravim pacijentima u pravo vreme mogu da spasu mnoge živote. Kako smo danas na stručnom skupu čuli, što se ranije krene s lečenjem, terapija je i bezbednija, što znači da se izbegavaju ozbiljni neželjeni efekti, kao što su plućna toksičnost, sekundarni maligniteti, a kod mladih pacijenata bi to značilo da će moći da očuvaju mogućnost da postanu roditelji", navela je Marković za Tanjug i dodala da se na današnjem skupu govorilo i o tome kako da se zajedničkim snagama lekara, pacijenata i države omogući da što veći broj savremenih lekova za hematološke malignitete dospe na pozitivnu listu.

"I iz perspektive pacijenta moram da kažem da je potpuno jasno da nakon toga što godinama nije bilo novih lekova na listama da je veoma teško za sve terapijske oblasti kojima su neophodne inovativne terapije sada uhvatiti korak. A RFZO je uradio sjajan posao, naročito od 2017. godine. Mnogi onkološki pacijenti u Srbiji leče se isto kao i bilo koji drugi oboleli u Evropi i u svetu", objasnila je Marković i napomenula da su hematološki pacijenti tokom ovih godina bili zapostavljeni, da jesu iz godine u godinu uvođeni novi lekovi na listu, ali da je hematologija široka oblast.

"Jednostavno rečeno, ima mnogo rupa koje treba zakrpiti", istakla je Marković i dodala da se sada zajedno struka, pacijenti, Udruženje i RFZO trude da hematologiju stave u prvi plan.

"Verujem da ćemo to i uraditi u skorijoj budućnosti, jer RFZO ima sluha za naše zahteve, pogotovo što je, kad govorimo o brojevima, u zavisnosti od podtipa, reč o nekoliko desetina do stotinu pacijenata koji su indikovani na godišnjem nivou za te posebne terapije", zaključila je Marković.

Pacijenti u Srbiji se leče modernim metodama, ali je potrebno da dostupnost inovativnih lekova bude omogućeno i za lečenje u prvoj liniji bolesti, jer je tada najefikasnije, istakla je dr Zorica Cvetković, načelnik hematologije KCB Zemun.

"Ističemo da je kod bolesnika, bez obzira na formu bolesti, neophodno uvesti najefikasniju terapijsku opciju za lečenje u svim linijama, naročito u prvoj, kada bi ishodi lečenja bili najbolji i kada su šanse da se spreči pojava relapsa i očuva kvalitet života, najveće", istakla je dr Cvetković.

"Dostupnost inovativnim terapijama u što ranijim stadijumima bolesti omogućila bi našim pacijentima, ali i njihovim porodicama, da se nesmetano vrate u društvene i radne tokove", naglasila je dr Cvetković i istakla da treba imati na umu i to da pacijenti koji se ne izleče prvom linijom terapije imaju mnogo lošiju prognozu i moraju biti podvrgnuti agresivnijim vidovima lečenja, dok bolest kod onih koji dobiju inovativne lekove vrlo često dobije hronični tok i da je na duge staze to i ekonomski mnogo isplativije.

"Maligne hematološke bolesti se uglavnom dijagnostikuju u najvećem broju kod osoba koje su još radno aktivne, pa bi uvođenje ovih novih lekova smanjilo troškove zbrinjavanja komplikacija nastalih neprimerenom zastarelom terapijom", ukazala je dr Cvetković.

Primenom savremene terapije oboleli od malignih hematoloških bolesti, koje potencijalno mogu biti i smrtonosne, mogu da se izleče i vrate u društvene i radne tokove, a cilj nam je da je dobiju svi oboleli kod kojih bi inovativni lekovi zaista bili indikovani i imali koristi, naglasila je dr Cvetković.

Maligne bolesti krvi su specifična vrta kancera. Iako se ne može s tačnom pouzdanošću tvrditi šta ih izaziva, postoje genetski faktori rizika, a uzrok nastanka nekih limfoma može biti i izlaganje toksičnim materijama, bakterijske i virusne infekcije, kao i neko od autoimunih oboljenja. One napadaju krvne ćelije i cirkulišu organizmom, nisu operativne kao što su to na primer tumori, drugačiji je način lečenja, ali sistemskom pravovremenom terapijom pacijent može biti uspešno izlečen, navela je dr Cvetković.