Boris Tadić: Zapad je kreirao zakonski presedan u korist Putina

BEOGRAD - Predsednik Socijaldemokratske stranke i nekadašnji predsednik Srbije Boris Tadić naveo je danas da je Zаpаd tаj koji je kreirаo zаkonski presedаn nа koji se Vlаdimir Putin dаnаs pozivа povodom aneksije četiri ukrajinske regije, a da je mišljenje Međunarodnog suda pravde bilo pogrešno i otvorilo prostor za dijametralno suprotna tumačenja.

U autorskom tekstu za američki časopis "Nešnel interest" pod naslovom "Anatomija aneksije: Kako je presuda Međunarodnog suda pravde iz 2010. destabilizovala međunarodno pravo u korist Putina" Tadić je naveo da je govor Putina povodom aneksije četiri ukrajinske regije bio bogat istorijom i hiperbolom, ali da je ruski lider uputio optužbu Zapadu koji se trudi da je ubedljivo odbaci:

"Takozvani Zapad je bio taj koji je pogazio princip nepovredivosti granica, a sada po sopstvenom nahođenju odlučuje ko ima pravo na samoopredeljenje, a ko ne", citira Tadić Putinove reči i dodaje da se za one koji imaju dovoljno dugo sećanje, ovo odnosi na Kosovo.

Tadić podseća da kada je albansko rukovodstvo srpske pokrajine jednostrano proglasilo nezavisnost 2008. godine, većina država Zapada je odmah priznala Kosovo kao državu (ukupno gledano, nešto manje od polovine država članica UN je to učinilo, a nekoliko je u međuvremenu poništilo svoje odluke), pri čemu je povelja UN, koja garantuje suverenitet i teritorijalni integritet njenih članica, ignorisana.

"Za Putina, ovo 'rezanje teritorija' drugih nacija počinje sa Kosovom: ono je konstantno citirano kao presedan u priznavanju ili pripajanju Južne Osetije, Abhazije, Krima, a sada i najnovijih regiona u istočnoj i južnoj Ukrajini", naveo je Tadić.

Podseća da je kao predsednik Srbije u vreme pokušaja secesije Kosova rekao da delovanje Zapada „poništava međunarodno pravo, gazi pravdu i ustoličava nepravdu“, a da su neki zapadni političari tvrdili da je Kosovo "sui generis" slučaj i da ne predstavlja presedan za druge koji su težili nezavisnosti, ali da nikada nije razjašnjeno po kom osnovu.

"Kosovski Albanci, koji su imali veliku podršku Sjedinjenih Američkih Država, otkrili su da Zapad misli da bi trebalo da postoji jedan skup međunarodnih pravila za njih, a drugi za sve ostale; to je takođe dovelo do savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde koje je ugrozilo kamen temeljac međunarodne pravne arhitekture – teritorijalni integritet", navodi Tadić.

Dodaje da je teritorijalni integritet bio krunski princip ere posle Drugog svetskog rata, a da je povelja UN unela princip koji je postao pogrešno shvaćen: pravo na samoopredeljenje.

"Konkretno, ovo se odnosilo na strane posede, a ne na teritorije unutar države. Ovaj princip nije dao etničkim manjinama pravo da se otcepe. Ipak, kosovski Albanci i mnoge druge secesionističke grupe su proglasile nezavisnost na osnovu principa samoopredeljenja", napominje Tadić.

Podseća da je u februaru 2008, nakon što je Zapad požurio da prizna Kosovo, vlada Srbije zatražila od MSP savetodavno mišljenje, za koje je pre koga bilo neophodno upućivanje od strane Generalne skupštine UN.

"Mnogi na Zapadu su se u početku protivili tom predlogu, ali nakon pritiska drugih nacija koje su kritikovale blokiranje legalnog i mirnog puta ka rešenju, većina se na kraju uzdržala od glasanja o rezoluciji UN. Ipak, Sjedinjene Države i Albanija su bile među samo šest država članica UN koje su glasale protiv prosleđivanja slučaja MSP. Pretpostavljalo se da se na to gledalo pre kao na ometanje mirnog rešavanja, nego na dobijanjeg savetodavno mišljenja", navodi Tadić.

Dodaje da su Sjedinjene Države i drugi dali do znanja da bi, ako bi se proglašenje Kosova proglasilo nezakonitim, oni jednostavno ignorisali to mišljenje, a odbijanje savetodavne presude najmoćnijih zemalja na svetu bi narušilo kredibilitet suda.

Tadić piše i da bi odbacivanje mišljenja o Kosovu od strane Zapada pretilo da bude još štetnije, pa su sudije stoga imale tanku liniju po kojoj su mogle da gaze i potrebu da primene principe međunarodnog prava, ali i da istovremeno međunarodna zajednica podrži njihovu odluku.

"Zaključak u slučaju Kosova bio je uzak i, po mom mišljenju, pogrešan. Sud nije pružio smislen odgovor na pitanje koje smo postavili. Presudio je da sama deklaracija o nezavisnosti (dokument, a ne ono što u njemu piše) ne krši međunarodno pravo – kao da se radi o pitanju slobode govora", ocenio je Tadić.

Ocenio da je ostalo potpuno nerazjašnjeno da li je čin secesije bio u skladu sa međunarodnim pravom.

"Ni u zaključku suda nije izraženo mišljenje o tome da li je priznanje Kosova od strane trećih strana bilo u suprotnosti sa međunarodnim pravom.

Shodno tome, savetodavno mišljenje MSP-a u isto vreme je opravdalo ništa i sve. To je otvorilo prostor za dijametralno suprotna tumačenja", navodi Tadić.

Kosovski Albanci, kako kaže, nakon što su postigli priznanje njihove jednostrane deklaracije od određenih država članica UN, zastupali su stav da ovim mišljenjem nije utvrđeno da su prekršili međunarodno pravo.

"S druge strane, ne potvrđujući državnost Kosova, mi u Srbiji – i oni koji nisu priznali Kosovo – smatrali smo da se princip teritorijalnog integriteta i dalje primenjuje: samoproglašena država je nelegalan entitet. U stvarnosti, ništa nije bilo rešeno", ukazuje Tadić.

Smatra da je to štaviše poslalo signal ostatku sveta da pokreti za nezavisnost sada mogu da proglase nezavisnost bez rizika, preskačući nacionalne jurisdikcije koje su ih vezivale, uz oslanjanje na savetodavno mišljenje u međunarodnom pravu.

"Kosovski presedan i potonja presuda MSP ne samo da imaju implikacije na međunarodnu zajednicu; takođe daju dozvolu svakoj grupi koja želi da se otcepi. Sa globalnom nestabilnošću u porastu, ovo će postati sve opasnije", navodi Tadić.

Smatra i da postoji jednostavno rešenje i da bi zapadne države mogle da povuku svoje priznanje Kosova, potvrđujući da se princip teritorijalnog integriteta primenjuje u svim vremenima i svim kontekstima.

Tadić kaže da ovo možda neće zaustaviti one poput Putina, ali bi uklonilo njihovo opravdanje za ilegalno otimanje teritorije, dok bi prigušilo uspavane secesionističke snage širom sveta koje će se hraniti budućom nestabilnošću.

"Ipak, iako je praktično jasna, a njene koristi su same po sebi očigledne, zapadna mea culpa je verovatna koliko i to da Rusija glasa za afirmaciju teritorijalnog integriteta Ukrajine", zaključio je Tadić.