Radoš Đurović: Sve oči su uprte u dešavanja u Siriji, ne treba se plašiti izbeglica

BEOGRAD - Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović izjavio je danas, povodom situacije u Siriji nakon pada sirijskog predsednika Bašara al Asada, da se još ne zna da li će se izbeglice iz te zemlje vraćati u Siriju jer se okolnosti brzo dešavaju, ali da ne bi trebalo da se plašimo.

"Imamo prevrat, međutim i mnogo problema koji idu sa tim. Sa druge strane, treba imati u vidu da je pobunjenička opozicija koja je sada preuzela vlast, u stvari i podržana od strane Turske, a da je Turska već u ovoj godini vraćala sirijske izbeglice u jednom određenom broju, upravo na teritoriji koja je bila pod kontrolom ovih pobunjenika, to je ta teritorija Idliba i da će verovatno trend da ide u obrnutom pravcu. Da će, ukoliko se vlast stabilizuje i okolnosti u Siriji unaprede, da će i doći do vraćanja sirijskih izbeglica, pre svega iz regiona", rekao je on za Tanjug.

Podsetio je da Sirijaca ima po celom Bliskom Istoku, da se više od 1,3 miliona ljudi iz Sirije nalazi u Libanu, da je Jordan prihvatio više od 700.000 sirijskih izbeglica ranije, Egipat više od 160.000.

"To su sve velike brojke, Turci više od 3,5 miliona, tako da postoji interes i zemalja u okruženju, da ukoliko je Sirija stabilna, da oni polako počnu da te ljude i vraćaju nazad, ali to je da kažem sada na dugom štapu i oči su uprte pre svega u okolnosti i dešavanja u Siriji koja ne iznenađuju i sada smo svedoci i novih problema koji se tamo trenutno dešavaju", dodao je on.

Govoreći o tome da je juče nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova, ali i drugih evropskih zemalja obustavilo razmatranje zahteva za azil sirijskih državljana, nakon pada predsednika Sirije Bašara al Asada, Đurović je rekao da su to ishitreni potezi u političke svrhe.

"Pre svega u Nemačkoj, da se zaustavi odlučivanje po pitanju azilnog zahteva, što ne znači da Sirijci ne mogu da traže azil i da čekaju tu odluku, ali vlasti u Nemačkoj i drugim zemljama reaguju hitno, pre svega zbog političke situacije i pitanja migracije, koja je na visokom nivou", dodao je on.

Istakao je da sada nije trenutak da se obustavljaju postupci azila s obzirom na okolnosti i razvoj događaja koji tek slede.

"Podsetiću, pored toga što je Asadov režim imao niz protivnika u samoj Siriji, mnogo izbeglih koji su bili njegovi protivnici su van Sirije, vi sada sa pobunjenicima koji, da kažem, streme ka radikalnoj verziji Islama, vi imate takođe ljude koji su ugroženi. Podsetiću, dosta hrišćana, celo hrišćansko stanovništvo u Siriji je sada prilično ugroženo. Isto tako i Alevitsko, to je jedna sekta koja broji višemilionsko stanovništvo u Siriji i nisu u dobrim odnosima sa Sunitima iz kojih dolazi opozicija, tako da se postavlja pitanje šta će se dešavati i sa tim populacijama u Siriji, kako će oni u budućnosti da se snalaze u tom novom okruženju", istakao je Đurović za Tanjug.

Naglasio je da je Sirija zemlja razorena ratom, devastirana, i da je pitanje hrane, struje, vode visoko na agendi i da je to i razlog jednog opšteg nezadovoljstva u Siriji.

Zbog toga kako objašnjava, neće biti u mogućnosti u budućnosti da prihvata veliki broj izbeglica.

Ukoliko se situacija u Siriji stabilizuje, to će biti jedna povoljna prilika za mnoge zemlje u Evropi, koje su opterećene pitanjem migracia i izbeglicama da krenu putem vraćanja ljudi, jer to je deo i politika EU.

"Brzi povratak i readmisije su prioritet, kada govorimo o izbeglicama i migracijima u EU, naravno na sigurne teritorije. Tako da bih rekao da su i oči EU i zemalja članica uprte upravo ka Siriji i sada se pomno prati kakav će dalje razvoj događaja da usledi i da li će Sirija da se stabilizuje", dodao je on.

Na pitanje ako izbeglice krenu da se vraćaju preko teritorije Srbije kako će se to odraziti na našu zemlju, Đurović je objasnio da ljudi koji više od 10 godina žive u izbeglištvu su počeli da zasnivaju svoje živote tamo gde su došli.

"To znači da je jako teško sada tim ljudima da se, ukoliko ne žive u nekim bezbednim uslovima vrate, da grade Siriju iz početka. Tako da sigurno će tu biti otpora i prosto ljudi baš i neće želeti da se vraćaju u zemlju koju su napustili jednom za svagda. Tako da je i to otežavajuća okolnost, ali kada govorimo o našoj zemlji, Balkanu, proces deportacije i udaljavanja, ne samo sirijskih nego i drugih izbeglica, moguće je da će se odvijati i preko zapadnog Balkana. Neki trendovi i indicije govore o tome da, između ostalog, zemlje Balkana imaju značajno mesto u politici azila i migracije i EU u budućnosti", dodao je on.