Ministar Ristić učestvovao na Međunarodnom samitu Stratkom u Istanbulu

ISTANBUL - Ministarstvo informisanja i telekomunikacija saopštilo je da je resorni ministar Dejan Ristić učestvovao na ministarskom panelu "Veštačka inteligencija u nacionalnoj strategiji: Perspektive vlade o digitalnoj transformaciji i strateškoj komunikaciji" u okviru Međunarodnog samita za strateške komunikacije Stratkom, koji se 13. i 14. decembra održava u Istanbulu.

Kako se navodi, ovaj samit je realizovan u organizaciji Direktorata za komunikacije Predsedništva Republike Turske.

Dodaje se da je Ristić detaljno predstavio izuzetne rezultate koje je Srbija postigla u sektoru informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) i primene veštačke inteligencije i da je veliki broj šefova delegacija brojnih država izrazio posebno interesovanje za ove poduhvate i za uspostavljanje ili intenziviranje saradnje sa Srbijom u sektoru IKT.

"Srbija je veoma odgovorno i sistemski pristupila pitanju razvoja sektora IKT i veštačke inteligencije, kao i mogućnosti njihovog korišćenja u cilju podsticanja dalje digitalne transformacije i sveukupnog napretka našeg društva", rekao je Ristić.

On je naveo i da je IKT sektor tokom prethodne godine učestvovao sa 12,2 odsto u srpskoj privredi i doprineo sa 6,8 odsto bruto društvenom proizvodu (BDP) Srbije, kao i da je tokom 2023. ostvaren rekordan suficit u izvozu IKT proizvoda i usluga koji je bio čak 3,44 milijarde evra.

"Istovremeno, tokom ove godine beležimo konstantan rast prihoda od izvoza IKT proizvoda i usluga u obimu od čak 19 odsto. Značajan doprinos tim izuzetnim rezultatima daje i odgovorna primena veštačke inteligencije. Strategijom razvoja veštačke inteligencije u Srbiji za period 2020-2025. postavljeni su snažni temelji i definisani prioriteti daljeg razvoja", rekao je ministar.

Prema njegovim rečima, fokus je na upotrebi veštačke inteligencije u funkciji ekonomskog rasta, zapošljavanja i kvalitetnijeg života.

"Veoma smo posvećeni i daljem razvoju nauke i inovacija u oblasti veštačke inteligencije, unapređenju javnog sektora primenom veštačke inteligencije, ali i osiguravanju da primena veštačke inteligencije bude u potpunosti etična i bezbedna", naglasio je Ristić.

On je istakao da je posebno ponosan što je rad Srbije na razvoju i primeni veštačke inteligencije prepoznat i priznat na međunarodnom nivou.

"Međunarodna telekomunikaciona unija svrstala je Srbiju među najuspešnije, odnosno role-model države, dok je naša zemlja ove godine značajno uznapredovala i u okviru Network Readiness Index-a. Takođe, Beograd je svega pre nekoliko dana bio domaćin Samita globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju i tom prilikom postignuti su važni dogovori po pitanju podsticanja međunarodne saradnje i podržavanja etičkog, inkluzivnog i održivog razvoja veštačke inteligencije", dodao je ministar.

U saopštenju se navodi da je Ristić u okviru Međunarodnog samita za strateške komunikacije Stratkom održao i veliki broj bilateralnih sastanaka, čime je dat snažan impuls daljem razvoju međunarodne saradnje u oblasti telekomunikacija.

Dodaje se da se ministar sastao sa predsednikom Direktorata za komunikacije Predsedništva Turske Fahretinom Altunom, koji je domaćin ovogodišnjeg samita, i da su razgovarali o dinamici sprovođenja aktivnosti definisanih Memorandumom o razumevanju između Ministarstva informisanja i telekomunikacija Srbije i tog direktorata u oblasti medija i informisanja potpisanog u oktobru u okviru zvanične posete Srbiji, delegacije Turske koju je predvodio predsednik te zemlje Redžep Tajip Erdogan.

Ističe se i da se Ristić sastao i sa ministarkom komunikacija, medija i kulture Republike Togo Javom Ahofom Kuigan, ministarkom za komunikacije i medije Gabonske Republike Lorens Ndong, federalnim ministrom za informisanje i emitovanje, nacionalno nasleđe i kulturu Islamske Republike Pakistan Ataula Tararom, ministrom informacija Republike Liban Zijadom Teodorom Makarijem.

Ristić se sastao i sa šefovima državnih delegacija Poljske, Crne Gore, Uzbekistana, Jordana, kao i Jemena.

"Realizovani sastanci predstavljaju važan korak u daljem jačanju bilateralne i multilateralne saradnje u oblasti telekomunikacija. Razmenjena su iskustava, znanja i dobre prakse po pitanju daljeg razvoja, kao i unapređenja legislativnog okvira i predložene su mogućnosti za dalju konkretizaciju saradnje u narednom periodu", piše u saopštenju.

Naglašava se da uspostavljeni dogovori sa partnerskim zemljama predstavljaju čvrst temelj za buduće projekte koje će realizovati Ministarstvo informisanja i telekomunikacija.

U saopštenju se dodaje da je i državni sekretar zadužen za javno informisanje Miloš Garić učestvovao u panelu "Borba protiv dezinformacija pomoću veštačke inteligencije: Alati i strategije za javne ustanove" i tom prilikom posebno je naglasio da era tradicionalnih medija odlazi u istoriju pred našim očima, te da ono što je već prisutno i što se ogromnom brzinom dešava kao nova realnost u javnom prostoru jeste istovremeno i spektakularno i zastrašujuće.

"Veštačka inteligencija danas igra dvostruku ulogu u širenju lažnih vesti i dezinformacija. Sa jedne strane, alati i algoritmi veštačke inteligencije su ključ u borbi protiv dezinformacija tako što označavaju sumnjiv sadržaj, analiziraju ga i identifikuju lažne vesti", rekao je on, naglasivši da je sposobnost veštačke inteligencije da stvori i širi lažne vesti ozbiljan izazov.

On je istakao da je neophodno razvijanje etičkih smernica, zakonske regulacija i tehnologija koje mogu efikasno da prepoznaju i suzbiju takve zloupotrebe.

Takođe, poručio je da Srbija priprema Strategiju razvoja veštačke inteligencije za period od 2025. do 2030. godine i Zakon o veštačkoj inteligenciji.

"Istovremeno, nastojimo da primenimo postojeću regulativu na ovu oblast kroz Krivični zakon, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, Zakon o zaštiti intelektualne svojine, Zakon o javnom informisanju i medijima... Regulacija treba da bude usmerena na sprečavanje i kažnjavanje zloupotreba, onemogućavanje širenja dezinformacija i manipulacije javnim mnjenjem ili narušavanja reputacije pojedinaca", rekao je on.

Garić je dodao da, sa druge strane, ona ne treba da guši inovacije ili da stvara pravnu nesigurnost za one koji koriste ovu tehnologiju u legitimne svrhe, kao što su nauka, obrazovanje i umetnost.

Regulativa, prema njegovim rečima, treba da pruži jasan okvir u vezi sa odgovornošću za sadržaj koji se kreira i distribuira, kao i ponašanje, kako bi se zaštitila osnovna prava i bezbednost svih korisnika.

"Uticaj dezinformacija na ljudska prava i demokratiju je sve veći. S obzirom na to da internet prostor ima potencijal da menja način na koji doživljavamo realnost važno je da razmotrimo njegov uticaj na ljudska prava, uključujući tu i slobodu mišljenja i izražavanja, kao i privatnost", naveo je državni sekretar.