Obeležen Dan migranata; Nataša Stanisavljević: Smanjen broj migranata u 2024. godini za 82 odsto

BEOGRAD - Komesarka za izbeglice i migracije Nataša Stanisavljević rekla je danas povodom Međunarodnog dana migranata da je u Srbiji trenutno 490 migranata, i da je smanjen u 2024. godini broj migranata koji prošao kroz našu zemlju za 82 odsto - u 2023. bilo ih je 106.000, dok je u 2024. zabeleženo do sada 18.800 lica.

Stanisavljević je na panelu koji je povodom Međunarodnog dana migranata organizovan u Beogradu u Evropskoj kući rekla da je trenutno u svetu interno raseljeno 120 miliona ljudi, koji su van svoje domovine krenuli širom sveta u potrazi za boljim žvotom.

Dodala je da je u našoj zemlji početkom godine bilo više od 3.000 migranata svakodnevno smeštenih u prihvatne centre, dok ih je trenutno 490.

"Ovu godinu u Srbiji završavamo sa jednim od najbolje uređenih sistema za prihvatanje migranta i upravljenjem migracija. Radimo intersektorski sa drugim državnim organizacijama i upravama, najvažniji partner pre svega je MUP, ali tu je Vlada Srbije, druga ministarstva i organi.

Sa druge strane, veoma znači podrška Evropske unije kada je reč o migracionoj krizi, rekla je ona.

"Zahvaljujući njima imamo podršku iz dana u dan i ponosna sam da mogu da kažem da veći deo naših prihvatnih objekata sada zadovoljava standarde Evropske agencije za azil, koje možda ne zadovoljavaju neke evropske zemlje. Naravno, mi nismo zadovoljni i želimo da to bude bolje, jer želimo tim ljudima koji su trenutno u Srbiji da pružimo najbolje moguće uslove u prihvatnim centrima", rekla je Stanisavljević.

Od 2015. godine kada je počela migraciona kriza, kako je rekla komesarka, kroz Srbiju je prošlo više od 1,5 miliona ljudi u talasima.

Stanisavljević je rekla da je jedna od ključnih tačaka u radu Komesarijata za 2024. godinu bila asistirani dobrovoljni povratak, i to je nešto što je zakonska nadležnost Komesarijata i na čemu je rađeno.

Dodala je da to znači da se daje mogućnost migranitma koji žele da se vrate u svoje zemlje porekla, koje su sigurne, kroz mogućnost dobrovoljnog povratka, a sa druge strane pomaže im se kako da se reintegrišu ponovo u svoje zemlje.

"U toku 2024.godine vraćeno je 103 lica iz 23 zemlje porekla kroz program dobrovoljnog asistiranog povratka, što je povećanje za 15 odsto u odnosu na 2023. godinu. Najviše je bilo povratnika se vratilo u Tursku, Indiju, Maroko, Irak, Mongoliju, Nepal..Najviše je bilo punoletnih muškaraca i žena", navela je ona.

Navela je da je 30 službenika prošlo obuku kako bi pomoglo ovim licima da se vrate u svoje zemlje.

Zamenik načelnika Uprave granične policije Branislav Šalipurević rekao je da su se od 2012. godine periodično pojavljivali migracioni pristici na granične prelaze Srbije.

Dodao je da je ključni zadatak Uprave granične policije da prati migracije i pretnje koje mogu nastati zbog krijumčarenja ljudi.

Istakao je da je i MUP uključen u dobrovoljni povratak migranata u svoje zemlje porekla i da se to realizuje u saradnji sa policijom.

"Na dva granična prelaza je povećan broj pripadnika granične policije, od oktobra prošle godine, što je doprinelo smenjenu pritiska, jer je došlo do skretanja migranata. Sve više ljudi iz Grčke ide u pravcu Albanije i zaobilazi Srbiju kako je bila centralna tačka tih tokova", dodao je on.

Šef misije IOM u Srbiji Zejnal Hadžijev rekao je da ova organizacija ima dobru saradnju sa Vladom Srbije i Komesarijatom i izbeglice i migracije.

"Razvili smo primere dobre prakse u Srbiji. Srbija kao zemlja kandidat za članstvo u EU, uradila je mnogo u poglavlju 24 koji se odnosi na oblast migracija, i to je sjajno", rekao je on.

Dodao je da će nastaviti da podržavaju Srbiju i da obezbede sve neophodne sisteme koje imaju i druge zemlje u Evropi, što se tiče praćenja migracija.

Dario di Benedemo ispred Delegacije EU u Srbiji rekao je da saradnja sa Srbijom traje od 2015. godine i da EU podržava i u finansijskom i političkom smislu Srbiju, jer je ovo problem globalnog karaktera.

Dodao je da je za bezbednost EU bitno da i granice Srbije, ali i zemalja Zapadnog Balkana budu bezbedne.

"Ukupna finansijska pomoć od 2015. godine bila je 250 miliona evra, dok je trenutno 90 miliona evra, što govori o kontinuiranoj podršci Srbiji da bude efikasna i da odgovori na sve migracione izazove. Nastavićemo sa saradnjom i u budućnosti", rekao je on.