Petrov: Formiranje pokreta poziv na narodno okupljanje i opštedruštveni dijalog

BEOGRAD - Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Vladan Petrov izjavio je danas da formiranje novog pokreta za državu i narod ne doživljava samo kao poziv na narodno okupljanje, već kao poziv na opštedruštveni dijalog u svim relevantnim i odgovornim strukturama društva.

Petrov je za Tanjug rekao da skup u Jagodini na kojem treba da bude pokrenuta inicijativa za formiranje pokreta gleda kao na skup na kome bi mogla da nastane ideja o pravljenju Srbije budućnosti, koja bi, prema njemu, trebalo da bude na četiri stuba.

Ti stubovi su ekonomski, koji nam, kako je rekao, dobro ide, još stabilnija demokratija, međunarodno pravni i međunarodni politički gde nam, takođe kako smatra, dobro ide, a četvrti dalje jačanje vladavine prava.

Petrov ističe da je dobra poruka da se okupljaju mladi, studenti i iskusniji da razgovaraju međusobno i da doprinose razvoju društva.

"Jako je važno slati poruke da mladi koji su završili fakultute i postdiplomske studije treba da dobiju priliku da se dokažu u institucionalnom životu. Ne mora značiti politici, već u strateškom planiranju. Ja, kao profesor, ne maštam o prelaznoj vladi, već da u dogledno vreme vidim studentsku vladu, ne vladu koju čine nesvršeni studenti, već vladu ljudi u kojoj su i eksperti i političari", rekao je Petrov.

Govoreći o razlici između političkih partija i pokreta, Petrov je rekao da politička partija ima tri konstituvna elementa - čvrstu organizaciju, ideologiju ili barem jedan jasan program, a kao treći to je jasan cilj osvajanje potpuno ili delimično vlasti, legalnim i legitimnim putem, dakle putem izbora.

"Sve one grupe, organizacije, inicijative koje postoje u sferi civilnog društva, koje nemaju za cilj da putem izbora dolaze na vlast ili da makar učestvuju u vršenju vlasti, su krajnje problematične ne samo sa stanovišta našeg ustavnog poretka, nego i sa stanovišta društvenog poretka", rekao je Petrov.

Naglasio je da, s druge strane, pokret može da bude i u najširem smislu neka ideja, nešto što objedinjuje vrlo različite strukture, individualce, političke partije, različita strukovna udruženja, koja bi se na neki način organizovala, ali samo u meri da kreiraju pravce za strategiju i za politiku Srbije u narednih nekoliko godina, čak možda i decenija.

"Mnogo je važno istaći da ovde neće biti reč o pukom sabiranju dve, tri ili nekoliko političkih partija, i to da će SNS biti osnova okupljanja", rekao je Petrov i objasnio da mnogi ljudi koji do sada možda nisu dugo vremena izlazili na izbore, ili nemaju jasno profilisanu partijsku i političku opciju, oni će možda biti spremni da uđu u pokret i da ga podrže, da stručno ili na bilo koji drugi način pomognu ukoliko vide da je pokret mnogo širi od bilo koje stranačke organizacije.

Dodao je da je upravo to dobra prednost jednog pokreta pošto nema tako čvrstu organizaciju, niti ideologiju, već da je najviše reč o identifikaciji fundamentalnih vrednosti našeg društva i strateških ciljeva.

"Pokret kao takav čak ne mora imati za cilj da neposredno vrši vlast", ocenio je Petrov.

On smatra i da je dobar momenat za osnivanje pokreta, između ostalog zato što je ove godine 35 godina od stupanja na snagu formalno prvog demokratskog ustava u Srbiji iz 1990. godine, 850 godina od rođenja Svetog Save, a 15. februara biće 190 godina od donošenja Sretenjskog ustava.