Stanislav Sretenović: Bliski istok najrealnije mesto susreta Trampa i Putina

BEOGRAD - Istoričar Stanislav Sretenović izjavio je danas, govoreći o telefonskom razgovoru predsednika SAD Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina, da je Bliski istok, odnosno Saudijska Arabija najrealnije mesto susreta Trampa i Putina u ovom trenutku, kao zemlja koja bi odgovarala i ruskoj i američkoj strani za pregovore.

Komentarišući razgovor Trampa i Putina u kojem su razgovarali o Ukrajini, Bliskom istoku, energetskim pitanjima, Sretenović je za Tanjug rekao da se Putin trenutno nalazi u određenoj međunarodnoj izolaciji, zbog čega je realnije da se susret dvojice predsednika desi u drugim zemljama.

"Zemlje Bliskog istoka gde je Rusija prisutna, zemlje Afrike, pa čak se i Srbija pominjala što je smatram jako dobro jer bi Srbija po mnogo čemu mogla da bude mesto tog susreta. Međutim Srbija, Slovenija ili Island nemaju ipak tu poziciju kao što imaju značajnije zemlje Bliskog istoka, poput Saudijske Arabije ili neki od Ujedinjenih Arapskih Emirata", naveo je istoričar.

Na pitanje da li je blizu kraj rata u Ukrajini s obzirom na telefonski razgovor Trampa i Putina u kojem su se dogovorili da njihovi timovi započnu pregovore vezane za okončanje rata u Ukrajini, Sretenović je rekao da je Tramp veoma pompezno i vrlo često sa nerealnim rokovima u svojoj predizbornoj kampanji najavljivao mir u Ukrajini kao jednu od svojih budućih ostvarenja, što je sve bilo u funkciji izbora u Americi.

Iako se sada Tramp nalazi na čelu najznačajnije države sveta i ima mogućnost da utiče na svetsku politiku, istoričar je istakao da i dalje detalji tih pregovora nisu dati i da je jedino izvesno to da je Tramp uspeo da pronađe kontant sa Putinom i da će se verovatno mir u Ukrajini odlučivati na nivou SAD i Rusije.

"On je razgovarao sa Putinom i u tom razgovoru se pominjala Saudijska Arabija kao mesto susreta, kao zemlja koja bi odgovarala i ruskoj i američkoj strani za pregovore. Međutim detalji tih pregovora nisu dati, mnogi još uvek traže svoje mesto u tim pregovorima, Evropljani kao da su se sada našli u čudu zato što su bili stavljeni po strani tom snažnom američkom inicijativom", naveo je Sretenović.

Na pitanje da li će EU imati dovoljna snage da uzvrati Vašingtonu kontramerama na eventualne američke carine, Sretenović je istakao da EU najveću snagu ima u svojoj ukupnoj ekonomiji, i ocenio da će ukoliko dođe do dogovora unutar EU, ona imati snage da se supotstavi američkoj politici carina.

Iako su carine jedan od važnih faktora u međunarodnim odnosima zato što one određuju dalje tokove ekonomskih kontakata, razmena robe, zarade, prosperiteta, Sretenović smatra da takav trgovinski rat ne bi trebalo da utiče na bezbednosnu arhitekturu unutar zapadnog i atlantskog savezništva.

"Ukoliko i dođe do određenih promena u tim carinama koje možemo da nazove trgonskim ratom, on će se menjati, tarife će se menjati, o tome će se pregovarati i na krjau će se pornaći rešenje koje će biti prihvatljivo unutar zapadne zajednice i atlantskog savezništva", ocenio je istoričar.