Tužilac Nenad Stefanović: Više javno tužilaštvo napadaju oni kojima razbijamo "kombinacije"

BEOGRAD - Viši javni tužilac u Beogradu Nenad Stefanović kaže da odluke koje donosi u radu tužilaštva imaju za cilj da doprinesu efikasnijem postupanju i ujednačavanju tužilačke prakse, tako da svi građani budu jednaki pred zakonom.

"Kada kažem svi, mislim da svi treba da odgovaraju po istim standarima bilo da su lekari, radnici, policajaci, investitori ili javni funkcioneri. Niko ne može biti aboliran od krivične odgovornosti bez obzira kojim se poslom bavi", istakao je Stefanović u intervjuu za Tanjug.

On je naveo da deo njegovih kolega, koje se, kako kaže, kriju iza pojedinih medija, neki advokati, ali i narodni poslanici u javnosti napadaju te odluke besmislenim komentarima, jer im smeta što se nešto menja u sistemu.

"Smatram da im smeta to što im razotrivamo zloupotrebe, razbijamo ustaljene metode za obesmišljavanje prava i pravde, tzv. 'kombinacije' ili pak aktivnosti na ivici zakonitosti. Nastavićemo naš rad, u skladu sa Ustavom i zakonima, na borbi protiv svih oblika kriminala, a posebno sistemske korupcije. Za vidiljive rezultate potrebno je vreme, jer će sigurno biti mnogo otpora", ocenio je tužilac.

Na pitanje dokle se stiglo sa postupanjem u predmetu za ispitivanje odgovornosti institucija u Vršcu u vezi sa slučajem u kojem je otac u septembru prošle godine ubio dete, a potom izvršio samoubistvo, Stefanović odgovara da je predmet u pretkrivičnoj fazi.

Ukazuje da se utvrđuje ima li odgovornosti zaposlenih u Centru za socijalni rad, ali i zaposlenih u OJT u Vršcu.

“Pribavljeni su izveštaji nadležnih institucija, a tužilaštvo sada ispituje sva lica koja su se bavila tim slučajem. U pitanju su zaposleni u lancu državnih organa koji treba da se bave koordinacijom postupanja u slučajevima nasilja u porodici”, precizirao je on.

Dodaje da će, kada bude utvrđeno da li i ko je u tom lancu snosi odgovornost zbog nepreduzimanja potrebnih radnji i mera, a što je za posledicu imalo smrt deteta, tužilaštvo obavestiti javnost o javnotužilačkoj odluci o daljem postupanju.

Mišljenja je i da će tok postupka pred Posebnim odeljenjem Višeg suda u Beogradu (Specijalnim sudom) protiv organizovane kriminalne grupe Veljka Belivuka i Marka Miljkovića uticati na postupke koji se vode pred VJT u Beogradu.

Pojašnjava da za jedan broj nerasvetljenih ubistava koja se sada pominju u procesu protiv ove grupe, a za koje su pokrenuti postupci pred VJT u Beogradu, nije bilo dovoljno dokaza da bi došlo do optuženja koje bi vodilo osuđujućim presudama. Međutim, kako suđenje napreduje i svedoci-okrivljeni imenuju lica kao izvršioce tih krivičnih dela, Stefanović kaže da se vide mogući pravci daljih istraga.

Na pitanje da li će VJT u Beogradu otvoriti istragu povodom navoda Belivuka da je po nalogu vlasti sa ostalim pripadnicima OKG učestvovao u rušenju nelegalnih objekata u Savamali 2016. godine, tužilac objašnjava da je Belivuk već procesuiran pred Tužilaštvom za organizovani kriminal (TOK) kao organizator OKG za niz teških krivičnih dela.

“Ukoliko kolege iz TOK smatraju da navodi Belivuka o Savamali daju osnov za dalje provere, siguran sam da će reagovati adekvatno”, rekao je Stefanović podsećajući da okrivljeni u iznosenju svoje odbrane nije dužan da govori istinu i da može da se brani kako misli da je najbolje u njegovom interesu tako da njegove navode treba uzimati sa rezervom.

Kada je reč o postupku koji se vodi protiv bivšeg sekretara Sekretarijata za legalizaciju objekata u Gradskoj upravi Nemanje Stajića zbog sumnje da je učestvovao u nelegalnoj legalizaciji objekata na Vračaru, Stefanović napominje da je u tom slučaju istraga u toku, ali i da se ispituje ima li njegove odgovornosti i po nizu drugih krivičnih prijava koje se tiču ozakonjenja nelegalnih objekata u naselju Mirijevo, ali i u drugim delovima Beograda.

Pored standardne procedure u kojoj tužilaštvo traži od policije da mu dostavi neophodne podatke za odlučivanje, prema rečima Stefanovića, tužilaštvo i samo pribavlja neophodne podatke od nadležnih organa, kako bi se postupak ubrzao a činjenice u vezi sprovedenih postupaka legalizacije proverile iz više izvora.

Pribavljaju se, kako kaže, dokumentacija, služebene istrave o postupanju i odluke u pravcu provere odlučujućih činjenica o ispunjenosti zakonskih uslova za ozakonjenje tih objekata. Kada tužilaštvo obavi svoj posao javnost će biti obaveštena o ishodu, napomenuo je tužilac.

Na pitanje da li ima novosti u vezi sa odbeglim Jetmirom Gucajem, osumnjičenim za ubistvo Ivane K 21. decembra 2022. godine, Stefanović kaže da ih, nažalost, za sada nema.

Podseća da je ovo ubistvo rasvetljeno intenzivinim radom policije i VJT u Beogradu, te da je raspisana Interpolova poternica za osumnjičenim.

“Na žalost, previše informacija koje nisu smele da se objavljuju pre lociranja i hapšenja osumnjičenog, dospele su u javnost i okrivljeni je uspeo da se, za sada, sakrije”, kaže tužilac.

Osvrnuo se i na rezultate rada VJT u toku 2022. godine, od kada je na čelu ovog najvećeg javnog tužilaštva u Srbiji, koje ima i najveći broj predmeta za najteža krivična dela.

U toku prošle godine, kao i niz prethodnih, najveći broj istraga sproveden je zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, protiv ukupno 441 okrivljenog.

Takođe, ovo krivično delo prednjači i po broju optuženja, pa su tako u toku 2022. godine podignute optužnice protiv 405 lica.

Zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga optuženo je 97 lica, a 71 zbog nedozvoljene proizvodnje, držanja, nošenja i prometa oružja i eksplozivnih materija. Imali smo takođe 28 optuženih za teško ubistvo, 23 za ubistvo itd, naveo je Stefanović.

"Intenziviran je rad i Odeljenja za suzbijanje korupcije koje je prošle godine sprovelo ukupno 69 istraga protiv 197 osumnjičenih, dok su dokazne radnje sprovede u 73 predmeta preduzimanje prema 103 osumnjičena. Do optuženja je došlo u ukupno 82 predmeta protiv ukupno 133 okrivljena, od čega je u 28 predmeta podignuta optužnica, a u 54 optužni predlog”, rekao je tužilac.

Govoreći o novim pravosudnim zakonima, čije je brojne odredbe kritikovalo Udruzenje sudija i tužilaca Srbije (UST), na čijem je on čelu, Stefanović kaže da će za bolja rešenja UST nastaviti da se bori ustavnim inicijativama.

UST će u narednom periodu obaviti detaljne analize usvojenih zakona i razmotriti podnošenje inicijativa Ustavnom sudu za pokretanje postupka ocene ustavnosti povodom niza normi iz novih sudskih i tužilačkih zakona, koje smatra da nisu u saglasnosti sa Ustavom Srbije, naveo je tužilac.

Posebno se osvrnuo na pitanje legitimiteta izbornih članova pravosudnih saveta - Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva, nakon formiranja stupanja na snagu novih pravosudnih zakona.

UST smatra da će, nakon što na snagu stupe zakoni o pravosudnim savetima, sadašnji izborni članovi izgubiti legitimitet struke, jer nisu birani da vrše nova, proširena ovlašćenja koja stiču po novim zakonima. "Zbog toga ćemo insistirati da se sprovedu novi izbori za predstavnike struke u savetima", rekao je Stefanović.