Ljiljana Krstić: Proces identifikacije nestalih i kidnapovanih na KiM zaustavila Priština

BEOGRAD - Proces pronalaženja i identifikacije otetih i nestalih lica sa Kosova i Metohije i inače se odvija suviše sporo, ali u poslednje dve godine u ozbiljnom je zastoju pre svega zbog opstrukcije Prištine, konstatovano je danas na konferenciji za novinare Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih na KiM.

Na tom skupu, povodom obeležavanja 23 godine rada Udruženja "Otvorite vrata istini, neizvesnost ubija", predstavnik Komisije za nestale Vlade Srbije Ljiljana Krstić izjavila je stvarnog pomaka u rešavanju sudbine otetih i nestalih lica nemamo, ali da je to posledica toga što je premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti zaustavio rad Radne grupe komisije za nestala lica Beograda i Prištine, pa je poslednja sednica održana pre dve godine, 16. aprila 2021.

Istakla je da je Radna grupa osnovana 2004. i da je od tada rešila 73 odsto slučajeva nestalih i kidnapovanih lica, da ih se još 1.621 vodi kao nestao, od čega njih 568 su lica nealbanske nacionalnosti.

Takođe, istakla je, Srbija je od Prištine preuzela posmrtne ostatke 382 lica nealbanske nacionalnosti.

Krstićeva je naglasila da se masovne grobnice nalaze na KiM, da su našim vlastima potpuno nedostupne i da, po tom pitanju, potpuno zavisimo od Prištine.

"Na KiM se nalazi još devet registrovanih masovnih grobnica koje nisu istražene. Prošle godine istražena je ona na Novom Brdu, ali bez rezultata. Prošle godine je samo jedno lice identifikovano i sahranjeno u Gračanici", navela je Krstić.

Insistirala je da se održi sednica Radne grupe i podsetila da je Radna grupa imala sastanak i mesec dana po proglašenju nezavisnosti tzv. Kosova, upravo zato da se pitanje nestalih i kidnapovanih ne bi politizovalo.

Krstić je navela da u mrtvačnici u Prištini ima još 350 neidentifikovanih posmrtnih ostataka, od kojih se očekuje da su 70 do 80 nealbanaca.

Naglasila je da postoji deklaracija koju treba da potpišu Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić o nestalim licima, ali da ona još uvek nije potpisana pošto je Priština insistirala na terminu prisilno nestala lica.

Jedina dobra vest, dodala je, što je Sud u Hagu objavio regionalnu bazu svih nestalih lica u bivšoj SFRJ, i što svako može da uđe na tu bazu i proveri podatke o nestalima.

Što se tiče novog Zakona o kidnapovanim i nestalim licima, Krstić je rekla da je urađeno 95 odsto Nacrta zakona, ali da je rad na njemu bio usporen zbog izbora i konstituisanja nove vlade.

Predsednica Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih na KiM Verica Tomanović apelovala je da se otvore svi dosijei, arhive i dokumenta o stradanjima Srba na KiM.

Istakla je da su razočarani zbog poražavajućih rezultata, a da eksperti ni posle 23 godine ne mogu da nađu zajednički jezik.

"Zid ćutanja, blokada informacija, manipulacije to je jedino što nam je ponuđeno od Beograda, Brisela i Prištine. Ispoštovali smo sve vlasti, ponašali smo se dostojanstveno, samo da dođemo do istine. Zaustavljen je rad na terenu, nema zvaničnih potvrda DNK analiza, nama hapšenja, procesuiranja zločinaca i zato nema ni rezultata", poručila je Tomanović.

Kako je rekla, nestali i njihove porodice postali su žrtve ličnih ambicija i dogovora pojedinaca, a nad njima se i dalje vrši zločin jer im je uskraćena istina.

"Niko ne govori o odgovornosti, da li je namera odgovornih da se umanji broj žrtava i da ne dođe do odgovornosti. Strahovanja porodica da neće pronaći svoje najmilije dovode ih do očajanje, ali naše nade u elementarnu pravdu i dalje postoje ako se sporode međunarodna vojna i civilna misija na KiM. Do danas niko ne reaguje na kidnapovanje i ubijanja na hiljade civila na KiM, na progon i devastiranje hiljada ljudi, niti išta nagoveštava njihov povratak", istakla je Tomanović.

Citirala je Šijan Džons iz Amnesti internešnela, koja je 2013. rekla da je UN misija na KiM neuspela, jer UNMIK nije uspeo da istraži sistemske zločine nad Srbima i njihove otmice, te da UNMIK treba da obešteti porodice za bol i osećanje beznađa.

Predsednik Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih sa prostora SFRJ Dušan Čelić istakao je da najviše boli što su srpske žrtve na prostoru SFRJ diskrimisane i što se na njih gleda kao na neke usputne žrtve, koje ne zavređuju angažovanje javnosti i državnih organa radi traganja za njima i otkrivanje identiteta.

Dodao je da je identična situacija u celoj bivšoj SFRJ.

"Naše vlasti su propustiile priliku da internacionalizuju pitanje srpskih žrtava na KiM. UNMIK je sam konstatovao da ništa nije učinjeno osim što su primljene prijave za nestanak Srba i da UN ništa nisu uradile po tom pitanju", istakao je Čelić.

Naglasio je da Zakon o nestalima nije donet uprkos obećanju predsednika Aleksandra Vučića.

"Sramota da jedino Srbija nema Zakon o nestalima u regionu i da samo Srbija ne priznaje i ne vidi porodice nestalih kao žrtve. Podsećam na obećanje Vučića 1. septembra 2019. i pozivam ga da sprovede to obećanje", rekao je Čelić.

Dodao je da ne očekuje mnogo od suđenja u Hagu povodom izveštaja Dika Martija

"Imam utisak da je to telo nastalo političkom nagodbom, bojim se da će i pravda biti takva i da će služiti u svrhu upravljanja krizom od velikih sila na području KiM. Nisam optimista i ne očekujem da će tela u Hagu dosegnuti pravdu. Dosadašnji postupci bili su više ismevanje pravde", zaključio je Čelić.

Pomoćnik direktora Kancelarije za KiM Igor Popović istakao je da je pitanje identifikacije nestalih i kidnapovanih visoko na listi prioriteta Vlade Srbije, jer je to humanitarno pitanje i da će Srbija nastaviti da radi na njemu, ali i na pronalaženju počinioca zločina.

"Frustracija je što se posle više od 23 godine bavimo istim pitanjima i nalazimo u istoj situaciji, ali to je posledica opstrukicije Prištine, koja je čak predsedniku Komisije za nestala lica Veljku Odaloviću, zabranila ulaz na KiM. A on je i poreklom sa KiM", naglasio je Popović.

Dodao je da se na KiM vrši se progon i nad članovima porodicama nestalih i naveo primer sina Ljubomirke Milosavljević iz Istoka, koja je ubijena i ne zna se šta je sa njenim posmrtnim ostacima, dok je njen sin uhapšen kada je hteo da pokrene postupak zbog uzurpiranog stana i optužen za navodne ratne zločine.