Velebit: Ulaskom Finske NATO postao nikad jači, što otvara važna pitanja i za naš region

BEOGRAD - Politikolog Vuk Velebit istakao je danas da učlanjenje Finske u NATO samo potvrđuje da, otkako je počeo rat u Ukrajini, taj savez nikad nije bio jači, što će otvoriti i neka važna pitanja za naš region.

S tim u vezi, Velebit je za Tanjug podsetio da naše okruženje većinski pripada NATO-u, pa se, pored ostalog, postavlja pitanje kakva će biti dinamika odnosa Srbije i Alijanse, kao i šta će biti s tzv. Kosovom i BiH.

On se osvrnuo i na komentar portparola Kremlja Dmitrija Peskova, koji je rekao da će pažljivo pratiti međunarodnu taktičku vežbu "Platinasti vuk 23", koja je izuzeta iz moratorijuma na planiranje, pripremu i realizaciju vežbi sa stranim partnerima u zemlji i inostranstvu i to zbog ispunjavanja preuzetih obaveza Srbije u vezi sa učešćem Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama.

"Kada tako nešto Rusi kažu, onda je to otvoreno-skriveni vid pretnji, a režim u Moskvi svoj pritisak maskira brigom zbog pritiska koji Zapad vrši na Srbiju", navodi Velebit.

On podseća da je pre moratorijuma Srbija imala veći broj vežbi sa NATO i zapadnim partnerima, nego sa Rusijom.

"Nadam se da u Beogradu ne postoji avanturizam da ulazi u takve odnose sa Rusijom ili Belorusijom, zemljama koje su direktno ili indirektno umešane u rat. Srbija u skladu sa svojim interesima treba da proceni šta je najbolje, pa iako zadržava pravo na svoju vojnu neutralnost, to je ne sprečava da učestvuje u vežbama sa članicama NATO ili nekim drugim vojnim partnerima", istakao je politikolog.

Velebit ocenjuje da je na delu jedna od najvećih geopolitičkih promena u Evropi u poslednjih 30 godina, otkada se NATO proširio na istok Evrope, jer ovo je teritorijalno gledano najveće proširenje, budući da se granica država NATO-a sa Rusijom zapravo udvostručila.

"Dogodilo se upravo suporotno onome zbog čega je Rusija ušla u ovaj rat, kada ste imali Ukrajinu koja nije bila članica NATO, a sada ste dobili Finsku i proširenje Alijanse na granicu sa Rusijom od 1.300 kilometara", naveo je on.

Naglasio je da ovakav ishod možemo da gledamo kao poraz Putina i njegovu pogrešnu procenu, jer će, pored Finske, i Švedska uskoro ući u Severnoatlanski savez, a Rusija na zapadu više nema nijednog saveznika.

"Treba istaći da je Finska bila neutralna od 1945. godine, pa je Rusija zapravo naterala da, zbog rata u Ukrajni i istorije sukoba između Finske i Sovjetskog Saveza, ta skandinavska zemlja odluči da uđe u Alijansu", istakao je Velebit.

Podsetio je da je, pre sukoba u Ukrajini, svega 30 osto stanovnika tFinske bilo za članstvo u NATO, a da je otada taj broj porastao na 80 odsto, "što znači da je kod njih porastao strah od ruskog napada".

"Važno je reći da u Finskoj ima oko 200.000 aktivnih vojnika i još oko 900.000 u rezervi, jer se upravo zbog navedene istorije sukoba skandinavska zemlja ovih 70-80 godina pripremala na situaciju da će morati da se brani", kaže Velebit.

Prema njegovima rečima, ta država ne ulazi u NATO samo sa svojom teritrorijom, već i sa jakom i dobro opremljenom vojskom i snažnom artiljerijom.

"Finska vojska je i ranije imala vežbe sa NATO, pa se može reći da je već usklađena sa standardima alijanse", primetio je Velebit.

Naglasio je da će stoga ruska strana imati problem sada kada je veliki deo trupa usmerila ka Ukrajini, pa će teško biti u mogućnosti da obezbedi neke nove vojne resurse na tolikoj granici sa Finskom.

"Veliki je to izazov za Rusiju, odakle smo čuli i otvorene ili skrivene pretnje prema Helskinkiju. Moskva će morati da uradi nešto i instalira makar neke trupe na granici sa Finskom, što će biti za nju veoma izazovno u trenutku kada vodi rat u Ukrajini", rekao je politikolog.

Nagovestio je da se može očekivati da Ukrajina bude deo pakta, ali to u ovom trenutku nije moguće.

"I bilo bi veoma opasno, jer, kao što je rekao Stoltenberg, Ukrajina mora prvo da pobedi, opstane kao država i sačuva teritorije, pa će moći da se razgovara o tome", pridviđa Velebit.

On je konstatovao da već učlanjenjem Finske ne postoje te nekadašnje "tampon zone" između NATO i Rusije.

"Tako dolazimo u sitaciju da na direktnoj granici budu Rusija i NATO, što može dovesti do većih tenzija nego sada", poručio je Velebit.