Drecun: Incidenti su deo kampanje koja od krivca pravi žrtvu, jedini krivac za sve je Priština

BEOGRAD - Nakon najnovijeg upada ROSU na sever Kosmeta, odnosno na Gazivode, možemo očekivati samo nove incidente u srpskoj južnoj pokrajini, kazao je predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun dodajući da su specijalne jedinice na severu pokrajine kako bi zastrašivale Srbe.

Drecun za Tanjug kaže da postoje sistematski napadi specijalnih kosovskih jedinica na pojedince - maltretiranje, hapšenje Srba iako sa zapada govore kako su to policajci koji nenaoružani idu na sever.

"Ne možete da se otmete utisku da se radi o smišljenoj kampanji koja krivca treba da pretvori u žrtvu. Krivac za celu situaciju je Priština, koja uz pomoć nasilja pokušava s jedne strane da obeshrabri Srbe da opstanu na svojim prostorima, a s druge strane da se izvrši veoma snažan pritisak na Beograd da se prihvati ono što se naziva evropski plan za rešenje kosovskog pitanja", navodi Drecun.

Dodaje da se sada koriste razne metode kompletne hibridne operacije koja podrazumeva i aktivnosti na medijskom planu gde treba preusmeriti pažnju na srpski narod, na navodne srpske bande, navodne srpske odbegle policajce, da navodno Srbi bacaju šok bombe, navodno pucaju na pripadnike kosovske policije.

"Stvara se slika da su Srbi nasilni", kaže Drecun i navodi da Beograd očekuje da međunarodno prisustvo na Kosmetu osigura da ne bude nasilja nad srpskim narodom.

Ističe da nije slučajno što su pripadnici ROSU bili pre nekoliko dana u vrtiću u Leposavići ističući da su išli da izvide gde će da postave jedinice u slučaju zauzimanja Leposavića.

"Nema slučajnosti u delovanju Kfora, nema slučajnosti u delovanju specijalnih jedinica, radi se o pripremama nekih dugoročnih akcija, neke dugoročne kampanje gde se međunarodno prisustvo EULEKS-a i Kfor-a ne ponaša na način da obezbedi sigurno okruženje za srpski narod", naglašava.

Komentarišući planove premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija da večeras pošalje naoružane pripadnike ROSU i ostale jedinice na sever Kosova i Metohije, Drecun kaže da je blago reći da se Kurti igra vatrom.

"Kurti praktično objavljuje rat golorukom srpskom narodu na severu", kaže Drecun i pita zašto visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žozep Borelj sada ćuti.

Ukazuje da je Borelj rekao da barikade na severu moraju da se sklone i ističe da to ne treba da se desi, već da specijalne kosovske jedinice moraju da se povuku, Zajednica srpskih opština mora da se formira.

"Međunarodno prisustvo se ponaša kao da asistira Prištini u destabilizaciji stanja i vršenju nasilja nad srpskim narodom i sada imamo izuzetno opasnu pretnju, opasan razvoj događaja, ali to sve pokazuje da Kurti nije sam, da ima podršku moćnih zapadnih država", ističe.

Govoreći o zahtevu Srbije da se na Kosovo i Metohiju vrati do 1.000 pripadnika srpskih bezbednosnih snaga i komentarišući izjavu Kurtija u vezi toga koji je rekao da Srbija želi nastavak rata koji je izgubila pre 23 godine, Drecun kaže da je taj rat okončan mirovnim sporazumom i Rezolucijom 12 44.

"Da bi se rat završio, mora da se ispuni sve što podrazumeva Rezolucija 12 44. Mi sada imamo produženo stanje rata jer nije ispoštovano sve što podrazumeva Rezolucija 12 44 što su neki suprotno toj Rezoluciji stvorili lažnu državu Kosovo koja vodi nastavak rata protiv srpskog naroda, etnički dovršava čišćenje uz podršku tri stalne članice UN koje moraju, čak ako treba i da narede upotrebu oružanih sila protiv onih koji ne poštuju Rezoluciju 12 44, a oni rade suprotno, na najbrutalniji način je krše", dodaje.

Kaže da Beograd želi da se izborimo za mir, a da se za mir može izboriti preko Rezolucije 12 44.

Međutim, kako kaže, taj zahtev je unapred već odbijen.

"Mislim da moramo da idemo napred prema Savetu bezbednosti. SB je doneo tu Rezoluciju i on govori o tome da će deo naših snaga biti vraćen, da su oni dužni da obezbede to i da SB mora da naredi Kforu jer NATO ne može da naređuje Kforu iako se to u praksi dešava. Kforu može da narađuje UN", pojašnjava Drecun.

Dodaje da tu predstoji jedna teška pravna borba, ali da Beogradu predstoji još važnija borba, a to je da očuva srpski narod pre svega na severu pokrajine jer Kurti sprema pravu vojnu operaciju.

Kada je reč o podnošenju aplikacije Prištine za članstvo u EU, Drecun ukazuje na to da po Lisabonskom ugovorom, ako nisu država sa punim međunarodnim pravnim subjektivitetom, a to nisu, ne mogu da računaju da postanu članica Unije.

"Ali, ne može se biti načisto sa planom zapadnih država, možda su smisli nešto", kaže.

Čini mu se da je Prištini najvažnije da se o tome priča, kako bi s jedne strane to bilo opravdanje Kurtiju pred njegovom domaćom javnošću za to što nije poboljšao uopšte kvalitet života na KiM i s druge strane da to bude još jedan vid pritiska na Beograd da se pomiri sa tim da je lažna država Kosovo nezavisna.