Dragan Bisenić: Rubinova poseta je tek početak njegovih balkanskih turneja

BEOGRAD - Specijalni izaslanik i koordinator Centra za globalno angažovanje američkog Stejt departmenta Džejms Rubin u novoj ulozi od 10. do 14. aprila posetio je Balkan navodi novinar Dragan Bisenich i ukazuje na njegove izjave da su “glavni izvor pretnje u ovom delu sveta dezinformacije koje generiše Rusija” i da je “region zatrovan ruskom propagandom”.

Čini se izvesnim da će Srbija, koju Rubin sada nije posetio, uskoro biti na dnevnom redu i da će njoj biti posvećeno najviše prostora u suzbijanju ruskog uticaja sa ciljem zatvaranja ruskih medija smatra Bisenić, ali očekuje da će se verovatno postaviti i pitanje stava celokupne javnosti koja favorizuje Rusiju, a sledstveno tome i kako taj stav može da bude konvertovan u drugom pravcu, što ukazuje da je ova Rubinova poseta tek početak njegovih balkanskih turneja.

U autorskom tekstu za Tanjug Bisenić piše:

Specijalni izaslanik i koordinator Centra za globalno angažovanje američkog Stejt departmenta, Džejms Rubin dobro je poznat ne samo balkanskom regionu, kao portparol i jedan od najbližih saradnika pokojne američke državne sekretarke Madlen Olbrajt, ali i kao suprug višedecenijske vodeće zvezde CNN, Kristine Amanpur. Državni sekretar Entoni Blinken imenovao je posle 23 godine Rubina 14. decembra prošle godine na novu dužnost u Stejt departmentu.

“Džejmi ima više od 35 godina iskustva u spoljnoj politici, uključujući u Stejt departmentu, pošto je bio diplomata, portparol, savetnik za politiku, profesor i voditelj”, neveo je Blinken. Blinken ga je opisao kao osobu “jedinstvenih kvalifikacija da usmerava GEC-ov kritički rad na suzbijanju stranih dezinformacija i propagande stranih aktera, uključujući Rusiju, Narodnu Republiku Kinu, Iran i strane nasilne ekstremističke organizacije kao što su ISIS i Al-Kaida”. Rubinov zadatak je da pomogne da se “izgradi otpornost društva na dezinformacije i propagandu u inostranstvu”.

U novoj ulozi, sa veoma naglašenim dužnostima, Rubin je od 10 – 14. aprila posetio Balkan, Severnu Makedoniju, Crnu Goru, Albaniju, a bio je i na Kosovu. Iako je definisao Srbiju kao najveći problem u regionu, Rubin nije dolazio u Beograd, a u početku nije bila najavljena ni Priština. Verovatno je procenjeno da se Beograd u ovom trenutku nalazi u veoma delikatnom momentu i da nije neophodno izlagati ga prekomernom pritisku u pitanju koje nije suštinsko i nije takav prioritet od kojeg zavisi nešto bitno, dok postoje druga, urgentnija pitanja, poput kosovskog dijaloga, gde je mnogo važnija koncentrisana i kooperativna uloga Beograda. I sam Rubin je pre polaska na Balkan rekao da postoji “velika verovatnoća da se postigne mir između Kosova i Srbije”. On je ukazao da nijedna strana ne može da očekuje da će dobiti “100 odsto” svojih očekivanja, već mora da se “uči kompromis”.

Posle ruskog napada na Ukrajinu, isterivanje iz Evrope svega što je rusko postalo je šablonska stvar. Osim toga, uvođenje sankcija Rusiji, do sada 10 paketa postali su deo spoljne politike EU, a za zemlje koje još nisu članice, bila je to demonstracija privrženosti Evropskoj uniji. Sve zemlje koje nisu u EU nalaze se na Zapadnom Balkanu, njih 5, ali tri su članice NATO – Albanija, Severna Makedonija i Crna Gora, a samo Srbija i Bosna i Hercegovina nisu ni u NATO, ni u EU. Za Bosnu i Hercegovinu postoje suprotstavljena tumačenja da li je uvela sankcije ili nije, dok Srbija još uvek jasno stoji na pozicijama protiv sankcija. Otuda je razumljivo zašto se Rubin našao na Balkanu.

Evropska unija je reagovala tek 2018. na Samitu EU - Zapadni Balkan u Sofiji kada je njen geopolitički uticaj u regionu već doveden u pitanje. U materijalima za samit bili su pobrojani svi nepoželjni spoljni akteri, od Rusije i Kine, pa do Saudijske Arabije i Irana kao takmaci koji se upliću u regionalne poslove na račun Evropske unije i zapada uopšte. Rusija i Kina bile su izdvojene više od drugih, a Kina možda više čak i više od Rusije, pošto je administracija američkog predsednika Trampa dala svoj pečat na ove prioritete, a u njima Kina je bila kudikamo više od Rusije na rang listi opasnosti.

Govoreći iz Podgorice, gde je započeo posetu Balkanu, Rubin je u negativnom kontekstu istakao Srpsku pravoslavnu crkvu i povezao je sa ukrajinskim sukobom: „Bilo bi dobro kada bi vernici Srpske pravoslavne crkve (SPC) zapamtili da su i Ukrajinci pravoslavni i da su žrtve u ovom ratu.” On je dodao da „Crna Gora može da se bori protiv takozvane dezinformacije, imajući u vidu snažan uticaj Beograda i Srpske pravoslavne crkve, i zbog toga je potrebno uložiti maksimalne napore u borbi protiv dezinformacija”.

Rubin je u Skoplju definisao da su “glavni izvor pretnje u ovom delu sveta dezinformacije koje generiše Rusija”, da je “region zatrovan ruskom propagandom”, te da je pod “jakim uticajem manipulacija koje šire strukture povezane s Rusijom i Kinom”. Rubin je naglasio da Srbija jedna od glavnih „baza“ odakle polaze dezinformacije i manipulacije povezane s regionom. Tu tvrdnju argumentvao je činjenicom da u Srbiji i dalje funcionišu ruski mediji koji podržavaju Kremlj. Takav ruski uticaj, po rečima Džejmsa Rubina, ima efekat i na dijalog Priština-Beograd.

Sledećeg dana u Prištini, Rubin se prisetio da je, posle mnogo godina, lepo biti ponovo na Kosovu. Ocenio je da su zemlje zapadnog Balkana “podložne ruskim i kineskim dezinformacijama”, od kojih „veliki deo“ dolazi iz Srbije. Precizirao je da je “distribucija dezinformacija i propagande van Srbije veliki problem sa kojim se treba pozabaviti”.

Povodom onlajn verzije Rušia Today na srpskom, koja je pokretnuta na srpskom u novembru prošle godine, Rubin je rekao: „Ne bismo voleli da vidimo Rusiju danas ili ruske medije bilo gde u svetu, voleo bih da se zatvore.”

Američka lista ruskih dezinformacija je raznovrsna i kontinuirano se uvećava. Recimo, pre godinu dana, portparol Stejt departmenta izdvojio je 5 dezinformacija : 1) Rusija je nedužna žrtva ; 2) istorijski revizionizam ; 3) nužnost kolpsa zapadne civlizacije ; 4) narodni pokreti su američki podržane 'obojene revolucije' ; 5) realnost je ono što Kremlj želi. Centar za praćenje ruskih dezinformacija 'NewsGuard' koji inače blisko sarađuje sa Rubinovim centrom za globalno angažovanje, saopštio je da 370 sajtova širi dezinformacije o Ukrajini, najviše na engleskom, francuskom, nemačkom i italijanskom jeziku.

Zvaničan sajt BRIKS-a, povodom Rubinove posete objavio je svoj komentar u kome ocenjuje da Beograd treba da bude zabrinut zbog Rubinove turneje i upozorava da će Kosovo i dalje da bude „tačka za pritisak“ na Srbiju.

Rubin smatra da Zapad sporo shvata opasnost od dezinformacija i manipulacije informacijama ne samo iz Rusije već i iz Kine i najavio mnogo snažnije angažovanje Amerike na ovom području. „Oni su mnogo, mnogo godina trošili milijarde i milijarde dolara na projekte u domenu informacija. I mislim da moramo da pojačamo našu igru“, rekao je on.

Prvi korak u tom smeru bile su, po svemu sudeći, konsultacije sa američkim ambasadorima na Zapadnom Balkanu koje je Rubin održao u Tirani. U to vreme, u Albaniju je doputovao specijalni izaslanik SAD za zapadni Balkan, Gabrijel Eskobar. Može da se pretpostavi da je bilo reči o merama koje predviđa Rubinov centar u suzbijanju nepoželjnih uticaja.

Čini se izvesnim da će uskoro i Srbija biti na dnevnom redu i da će njoj biti posvećeno najviše prostora u suzbijanju ruskog uticaja, gde će glavni cilj biti zatvaranje ruskih medija u Srbiji, radio „Sputnjika“ i „Rušia today“, ali i uticaj na ostale medije koji se smatraju nosiocima „ruskih dezinformacija“. Uz njih, postaviće se verovatno i pitanje stava celokupne javnosti koja favorizuje Rusiju, a sledstveno tome i kako taj stav može da bude konvertovan u drugom pravcu. Sve to ukazuje da je ova Rubinova poseta, možda tek početak njegovih balkanskih turneja.