24. april 2023 14:07
Preko 300 amandmana u nacrtu izveštaja Evropskog parlamenta o Kosovu
STRAZBUR - U nacrtu godišnjeg izveštaja o KiM, koji je sačinila izvestilac iz redova Zelenih Viola fon Kramon, poslanici Evropskog parlamenta podneli su ukupno 305 amandmana.
O ovim amandmanima i o tekstu u celini glasaće se 26. aprila na sednici skupštinskog odbora za spoljne poslove, dok u maju izveštaj mora da ide na usvajanje na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta, prenela je prištinska Koha.
Očekuje se da će veliki broj amandmana biti odbijen ili povučen, jer se odnose na proces liberalizacije viznog režima za takozvano Kosovo.
Ovaj proces je već zaključen u Evropskom parlamentu, usvajanjem konačne odluke i potpisivanjem pravnog akta, koje je 19. aprila doneto između Evropskog parlamenta i Saveta EU, navodi list.
Ima, međutim i amandmana poslanika krajnje desnice, koji zahtevaju da ne dođe do liberalizacije viznog režima, ali i procesa proširenja EU, jer, prema njima, predstavljaju opasnost za EU.
Na primer, nemački poslanik iz redova desničarske stranke Alternativa za Nemačku, Bernhard Zimniok, u paragrafu gde se navodi da se "proširenje EU pokazalo kao najbolje sredstvo za širenje mira u Evropi je predložio da se kaže da se ekspanzija "pokazala kao jedna od najdestabilizujućih politika u poslednjih 30 godina".
Poslanici ekstremne desnice iz Francuske Žan Lin Lakapel i Tijeri Marijani predložili su da se u tekstu izveštaja o takozvanom Kosovu navede da je ono "dalo Siriji i Iraku najveći broj džihadista iz Evrope, u poređenju sa brojem stanovnika".
Poslanici ovih struja su i ranije u izveštaju pokušavali da predstave takozvano Kosovo kao zemlju iz koje dolazi opasnost po bezbednost Evrope, ali takvi napori nisu naišli na podršku većine u Evropskom parlamentu.
Kao i prethodnih godina, postoji veliki broj amandmana koje su izneli poslanici koji dolaze iz zemalja koje nisu priznale nezavisnost takozvanog Kosova, posebno Španije, preko kojih se traži da se uklone svi delovi teksta u kome se takozvano Kosovo pominje kao suveren i nezavisna država.
U prethodnim pokušajima takvi zahtevi su odbijani, jer se u Evropskom parlamentu odluke donose većinom glasova i postoji velika većina koja podržava suverenitet takozvanog Kosova.
Štaviše, i ovoga puta se očekuje da će tekst ovog izveštaja pozvati pet zemalja EU koje nisu priznale Kosovo - Španiju, Slovačku, Rumuniju, Grčku i Kipar - da to učine.
Tekst nacrta izveštaja, koji je iznela Fon Kramon, sadrži opšte tačke slične izveštajima iz proteklih godina, ali uzima u obzir i razvoj događaja koji su se desili u međuvremenu.
Kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine za normalizaciju odnosa, koji se odvija uz posredovanje EU u Briselu, ponavlja se poziv da se obe strane angažuju u duhu kompromisa, da postignu "sveobuhvatan, pravno obavezujući sporazum za normalizaciju odnosa, zasnovanih na međusobnom priznavanju, u skladu sa međunarodnim pravom".
U tekstu se poziva na iskrenu posvećenost vlade u prištini i predstavnika kosovskih Srba dijalogu, koji bi ojačao međusobno poverenje.
Poziva se i na primenu svih do sada postignutih dogovora u dijalogu, uključujući i onaj za formiranje Zajednice srpskih opština.
Evropski parlament u tekstu pozdravlja aplikaciju takozvanog Kosova za članstvo u EU, koja odražava proevropsku orijentaciju njegovih građana i jasno geopolitičko opredeljenje.
Pozdravlja se i dugo očekivani sporazum o liberalizaciji viza za građane takozvanog Kosova.
Evropski parlament, takođe, podržava zahtev takozvanog Kosova za članstvo u Savetu Evrope i plan zemlje da bude uključena u program NATO Partnerstvo za mir.
U tekstu se pozdravlja posvećenost borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, ali se izražava zabrinutost za stanje u pravosuđu na takozvanom Kosovu, koje, prema tekstu, "i dalje bude neefikasno i podložno nepotrebnom političkom mešanju".
Izražava se i zabrinutost zbog kampanja napada na istraživačke novinare, konkretno, izražava se zabrinutost zbog nedostatka slobode izražavanja na severu KiM i oštro osuđuje napade na tamošnje novinare.