NSZ: Dok lekara specijalista gotovo da nema, doktori medicine čekaju na posao

BEOGRAD - Lekari sa specijalizacijama su deficitarna kategorija i na evidenciji nezaposlenih ih je ukupno 76, dok je kod lekara opšte prakse situacija drugačija i na evidenciji ih je 1.300, izjavio je Tanjugu direktor Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) Zoran Martinović.

"Kada govorimo o lekarima sa specijalizacijama oni su deficitarna kategorija i u ovom trenutku na evideniciji u celoj Srbiji ih je ukupno 76 i uglavom su brojevi po pojedinačnim specijalizacijama manji od 10. Međutim, kada su u pitanju lekari opšte prakse, odnosno doktori medicine, tu je situacija sasvim drugačija - njih je na evidenciji 1.300, najviše u Beogradu i Nišu", rekao je Martinović.

 

"Generalno posmatrano lekari specijalisti se na našoj evidenciji zadržavaju vrlo kratko i pravo je čudo da su uopšte na evidenciji imajući u vidu potrebu za njima", kazao je on.

Kada su u pitanju lekati opšte prakse i medicine, kako je naveo, situacija je sasvim drugačija i to je kategorija sa kojom treba ozbiljnije da se bavimo kako bi ušli u sistem sticanja uslova za dobijanjem budućih specijalizacija, imajući u vidu da su lekari specijalisti svuda neophodni i da ih je sve manje..

Na putanje Tanjuga kako ovaj problem može da se reši, Martinović je rekao da svakako mora da se pronađe model kako bi oni ušli u sistem sticanja tih praktičnih iskustava, jer im je to preko potrebno.

"Mi preko programa NSZ-a imamo veliki broj doktora medicine koje uključujemo u programe stručne prakse i programe "Moja prva plata“ i druge, za praktični rad koji se plaća preko NSZ-a. Znamo iz iskustva da veliki broj doktora medicine volontira u zdravstvu i pitanje je koliko je to za njih prihvatljivo, jer na osnovu svog rada mora da obezbede egzistenciju za sebe i svoju porodicu. Zato je važno da se nađe način da te prakse budu plaćene i da što pre uđu u sistem za sticanje specijalističkih zvanja", rekao je Martinović.

 

Prema podacima NSZ-a , ističe on, najviše se traže specijalisti oftamologije, anesteziolozi, interne medicine, ginekologije i akušerstva, ali se traže i druge specijalizacije, jer u nekim gradovima uopšte i nema lekara specijalista.

Kada su u pitanju medicinske sestre i tehničari, bez obzira što veliki broj njih odlazi u inostranstvo, objašnjava direktor NSZ-a, na evidenciji je još dovoljan broj - 4.700.

Napominje da svake godine veliki broj stručnih škola obrazuje ove profile i velika je tražnja za tim zanimanjem i može tržište rada da odgovori potrebama zdravstvenog sistema.

Tokom pandemije, dodaje on, veliki broj lekara i medicinskog osoblja povučen je sa liste nezaposlenih lica u više zdravstvenih centara.

"Mi intezivno i tokom pandemije, ali i sada radimo sa Ministarstvom zdravlja o dostavljanju podatka i možemo da kažemo da zaista je u vreme pandemije bila tražnja za svim kadrovima u oblasti medicine, i doktori medicine su tada bez specijalizacije angažovani u velikom broju, medicinske sestre i tehničari i možemo da kažemo da nisu zabeleženi slučajevi masovnog vraćanja na evidenciju i taj broj je zadržan i radno angažovan u našem zdravstvenom sistemu", istakao je Martinović.

 

Na posao trenutno u Srbji čeka 425.000 ljudi iz svih oblasti, naveo je on i taj je broj za 10,3 odsto manji u odnosu na isti period prethodne godine, i svake godine se taj broj smanjuje za 10 odsto.

"Na primer 2012. godine smo imali preko 750.000 nezaposlenih i vidljivo je sasvim drugačije stanje na tržištu rada. Sada može da radi i nađe posao svako ko želi, pa se zato i zapošljavaju stranci, ali se i sprovode različite politike koje imaju za cilj da se vrate oni koji su otišli iz Srbije, a radno su sposobni da nađu posao u svojoj državi i primenjuju se i mere da se zadrži radno sposobno stanovištvo", zaključio je Martinović.