Drecun: Bez snažnog pritiska Zapada biće veoma teško doći do formiranja ZSO

BEOGRAD - Predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun izjavio je danas da kada je reč o Beogradu svakako postoji mogućnost za dogovor i napredak u dijalogu Beograda i Prištine, ali da je Priština ta koja predstavlja problem i da će, bez snažnog pritiska Zapada, biti veoma teško da se dođe do formiranja Zajednice srpskih opština.

On je za Tanjug rekao da Beograd insistira na tome da se postigne dogovor i da je zbog toga i napravljen nacrt statuta ZSO, koja je najvažniji tačka u postizanju napretka u dijalogu između Beograda i Prištine, ali da premijer privremenih institucija Aljbin Kurti političkim manipulacijama i neočekivanim potezima po svaku cenu pokušava da izbegne formiranje ZSO, onako kako je ona definisana prvim Briselskim sporazumom.

"Vidimo da izlazi sa svojim nekim kontra predlogom. On je napravio kao nekakav nacrt po nekakvom modelu odnosa Srbije i Hrvatske, što je potpuno besmisleno. Kada je u pitanju Međunarodna zajednica, odnosno Zapad i EU kao posrednik, tu deklarativno postoji volja da se postigne napredak i da se formira ZSO", navodi on.

Drecun dodaje da umesto da Kurti bude sankcionisan zbog odbijanja da formira ZSO, on se nagrađuje početkom procedura za članstvo u Savetu Evrope i priznanjem izbora koji su održani na severu Kosova.

Usvajanje Deklaracije o nestalim licima Drecun smatra pozitivnim korakom u odnosima Beograda i Prištine, jer je to nešto što je prvi put stavljeno na papir i prihvaćeno od obe strane, i što će biti praćeno u pravcu realizacije, preko zajedničke komisije kojom će rukovoditi EU.

Napominje da tehničke detalje tek treba definisati, i dodaje da sumnja su spremnost Prištine da dozvoli otkopavanje devet lokacije za koje se sumnja da se tamo nalaze tela ubijenih Srba.

Kao jedno od ključnih pitanja, Drecun navodi i to da li će Međunarodne organizacije, poput OEBS-a i KFOR-a dati dokumentaciju kojom raspolažu, koja bi mogla da rasvetli sudbinu nestalih.

"Za mene je najvažnije pitanje da li će Republika Albanija koja ovom deklaracijom nije na to obavezana, da li će ona ustupiti dokumentaciju ilegalnim pritvorima, jer je očigledno da je njena obaveštajna služba znala za sve to", istakao je on u izjavi za Tanjug.