Bratu, Matić, Žiofre: Zajedničkim snagama moguće unaprediti medijske slobode

BEOGRAD - Položaj novinara u Srbiji odraz je šire situacije i dešavanja ne samo u Evropi, već i u svetu, rekao je povodom Svetskog dana slobode medija šef misije OEBS-a Jan Bratu.

Naglasio je da je potrebno da se udruženim snagama radi na iznalaženju promena koje će, kako je dodao, doći sigurno, ali možda sporo.

"Svi zajedno moramo da radimo na iznalaženju promena koje će siguran sam doći, možda sporo, ali je važno da budemo sigurni da se proces reformi i napretka nastavi", rekao je Bratu na konfereciji za novinare sa šefom Delegacije EU Emanuelom Žiofreom i predsednikom ANEM-a Veran Matić.

Prema njegovim rečima, samo udruženim snagama i zajedničkim radom možemo stvoriti društvo u kojem novinari mogu bez straha za svoju i bezbednost svojih porodica, na profesionalan, objektivan i etički način informisati građane o pitanjima od javnog značaja.

Bratu je rekao da svima u društvu treba da je stalo do toga i da će OEBS, kao partner od poverenja, pružiti podršku Srbiji da unapredi slobodu medija, medijsku reformu i bezbednost novinara.

Prvi i najvažniji korak na tom putu je suđenje u predmetu Slavko Ćurivija, koje je u toku, rekao je Bratu, koji je i primetio da se podaci UNS-a i NUNS-a o napadima na novinare ne poklapaju.

Bratu je rekao da OEBS ima dobru saradnju sa Vladom Srbije, policijom, tužiocima, SOS liniju za novinare kojima su potrebni saveti, da prijave pretnje, sa posebnim ljudima koji su trenirani da znaju kako se izboriti sa pretnjama novinarima.

"Ne sme postojati prostor za nekažnjivost za napade na novinare i medijske kuće", rekao je on.

"Nadam se da će sve to doprineti da se napredak vidi u godinama koje dolaze, vidimo da je sistem ojačan tako što se radi na obuci policajaca, zaposlenih u pravosuđu, sudija tužilaca, da budu osetljivi na ta pitanja pretnji novinarima", rekao je Bratu.

Predsednik ANEM-a Veran Matić ocenio je da trend konstatnog pada slobode medija u Srbiji u proteklih šest godina govori da je neophodno temeljno izmeniti pristup, prevashodno izvršne vlasti i političara na svim nivoima, prema novinarima i medijima.

Matić je ponovio da je Srbija prema podacima Reportera bez granica preživela najveći pad na listi svetskog Indeksa medija u regionu.

"Bez obzira na napredak kad je reč o procesuiranju zločina prema novinarima, posmatrano globalno, sloboda medija u Srbiji je u padu. Novinari su žrtve političkih napada, diskreditacije u medijima naklonjenima vlasti, kao i napada na društvenim mrežama...", naveo je Matić i precizirao da Srbija zauzima 91. mesto, za razliku od prošle godine kada je bila na 12 mesta boljoj poziciji.

Matić je dodao da ipak može da zamisli da naredne godine imamo i bolju i goru poziciju.

Nije dobra situcija i svi zajedno možemo da učinimo da se nađemo u naboljoj mogućoj pozicij, rekao je Matić.

Prema njegovim rečima, signal da će se desti nešto što nije pozitivno došao je prošlog marta iz paralmenta kroz verblni napad na redakciju Krika i kada je, iako je zatraženo da se takav stav osudi, to nije učinjeno.

"To je trenutak koji je bitan i objašnjava moju tezu da je praktično u pitanju politčka volja ili njen nedostatak'', rekao je Matić i dodao da misli da se u tom trenutku odlučio da se ide drugim putem, a što potvrđuju i napadi na ekipu RTS-a i TV Prve.

Kako je naglasio, moguće je brzo i snažno poboljšati poziciju Srbije po pitanju indeksta slobode medija, jer je reč o političkoj volji.

"Možemo se samo zapitati koliiko bi lošije bilo da nema delegacije EU koja široko i snažno pomaže medije i novinare i misije OEBS-a koja na stručan način podržava, ne samo medije i novinare, nego i državu da bude mnogo bolja i obzirnija prema slobodama medijima", rekao je on.

Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre naglasio je da EU ostaje opredeljena da podržava medijske reforme i slobodan i bezbedan rad novinara.

Naveo je da je ponosan na podršku koju pružaju projektima kroz koje se vrši izgradnja kapaciteta kampanje i podržava rad SOS linije 0800 100 115 za novinare koji se nađu u opasnosti, a koja, prema rečima Matića, već daje rezultate.

Žiofre je podsetio da je u 2022. godini u svetu ubijeno 86 novinara i medijskih radnika, od toga 10 u Ukrajini.

Na žalost, Evropa nije sigurno mesto za novinare, rekao je Žiofre i naglasio da su žene novinari izložene stigmatizaciji, trolovanju, seksulanom i rodnom nasilju, pa i ubistvu.

Podsetio je da su se u Srbiji početkom godine dogodila dva napada na novinara Foneta Marka Dragoslavića, da je Marko Vidojković preseljen zbog višesturkih pretnji, bacali su letake na N1, napadnuta su ekipe RTS-a i TV Prve.

Naveo je i da je u bazi Nezavisnog udruženja novinara Srbije od počeka godine registrovano 37 napada.

Neki su procesuirani brzo i efikasno, što pokazuje da integritet svih aktera od medijskih udruženja preko policije, tužilaštva i sudije može da obezbedi vladavinu prava i predstavlja zaštitni mehanizam za rad novinara i medije, rekao je on.