Milivojević: Novi pritisak na Srbiju, inicijatori pisma pripadaju albanskom lobiju

BEOGRAD - Diplomata Zoran Milivojević ocenio je danas da pismo koje su zvaničnom Vašingtonu, Briselu i Londonu uputili pojedini evroparlamentarci i američki kongresmeni, koji traže oštriju politiku prema Srbiji u kontekstu krize na KiM, predstavlja novi pritisak na Srbiju navodeći da inicijatori pisma pripadaju svojevrsnom albanskom lobiju.

Milivojević je ukazao da su među inicijatorima pisma predsednica spoljnopolitičkog odbora britanskog parlamenta Ališa Kerns, predsednik američkog senatskog odbora za spoljne poslove Bob Menendez i predsednik nemačkog spoljnopolitičkog odbora Mihael Rot, te dodaje da su Kerns i Menendez sada nastavili aktivnosti koje sprovode i u prethodna dva meseca.

"Menendez je inicirao i svedočenje u američkom Senatu otprilike sa istih pozicija, sa porukom da treba Srbiju pritisnuti, a ne prištinsku stranu, a gospođu Kerns smo imali ovih dana takođe na vezi sa njenim tumačenjem i stavom vezano za prištinsku stranu. Neki od njenih stavova su ugrađeni i u ovo pismo", rekao je Milivojević za Tanjug.

On ističe da to sve potvrđuje da postoji ozbiljan proalbanski lobi i da je, kako kaže, on skoncentrisan na zakonodavne pozicije u pojedinim zemljama, te da je indikativno da je tu veliki broj predsednika spoljnopolitičkih odbora.

"Druga dimenzija vezana za inicijatore je to da premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti i prištinska strana imaju podršku spolja. Ovo je direktna potvrda manje-više onoga što smo i pretpostavljali, da je prosto nemoguće da se Kurti tako ponaša, a da nema neku podršku spolja. To je sada postalo potpuno jasno, pa čak i koje su strukture u pitanju", rekao je Milivojević.

Kako je ocenio, ne samo da postoji podrška Kurtiju već je pismo na neki način i pokušaj odbrane Kurtija s obzirom na to da je izložen pritiscima i kritikama u zapadnim centrima moći zbog politike koju sprovodi.

"To je naročito interesantno kada je reč o SAD s obzirom na to da ovo malo iskače iz onoga što predstavnici administracije u poslednje vreme govore sa kritičkom notom i sa određenim pritiscima prema Kurtiju", napomenuo je Milivojević.

Kaže i da je inicijativa, odnosno pismo upućeno zvaničnicima na zapadu pokušaj britanske politike da se eksponira u važnim evropskim poslovima.

"Srbija je već dva veka na dnevnom redu britanske antiruske politike i u britanskim krugovima se tretira kao eksponent ruske politike i ruskog uticaja na ovim prostorima. Kad se sve sabere svakako je novi pritisak i radi se o ličnostima koje su prisutne u politikama tih država, ali ne treba očekivati velike domete", smatra Milivojević.

On je ocenio da pismo neće prevashodno uticati na ono što je aktuelna politika zapadnih centara moći i njihovih izvršnih vlasti i objasnio da je jedan od centralnih interesa zapada deeskalacija, vraćanje dijalogu na jesen i da se obezbedi prostor za nove izbore na severu KiM, kao i da platforma Ohridskog sporazuma bude osnova za nastavak dijaloga.

"Ovo pismo neće uticati na tu politiku, ali ima određenu težinu i pokazuje da ima proalbanskih struktura koje nastupaju sa radikalnih pozicija i imaju razumevanja za politiku Prištine", rekao je Milivojević.

Povodom komentara predsednika Srbije Aleksandra Vučića na upućeno pismo, ocenio je da je Vučić potpuno u pravu, navodeći da Srbija ima svoje državne i nacionalne interese od kojih ne odustaje, kao i da je pismo pritisak da Srbija promeni svoje stavove.

"Srbija je cilj kao nezavisna i država koja ima svoj stav i državni i nacionalni interes koga se ne odriče. Tu je u prvom planu KiM, drugo je stav prema Rusiji i prema prijateljima, treće je stav prema Srbima u okruženju i prema RS. Srbija nikoga ne ugrožava, sve što radi, radi u skladu sa normama i propisima i u skladu sa međunarodnim pravom", rekao je Milivojević.

Srbija takođe ne menja svoj stav po pitanju Ukrajine, a na pitanje da li bi Ukrajina mogla da promeni svoj stav prema KiM, o čemu se ovih dana spekuliše, Milivojević kaže da ne bi bilo u interesu Ukrajine da promeni taj stav jer bi, kako kaže, onda došla u poziciju da i njoj ne garantuju suverenitet i teritorijalni integritet.