Zoran Milivojević: Samit u Atini pokazao da se uvažavaju stavovi Srbije

BEOGRAD - Bivši diplomata Zoran Milivojević izjavio je danas da je sastanak lidera Zapadnog Balkana u Atini, kojem su prisustvovali i predstavnici EU, pokazao da je stav Srbije validan, da se uvažava u EU i da se vodi računa o interesima Srbije.

U izjavi za Tanjug, Milivojević je istakao da je od velike važnosti i to što se u Deklaraciji koju su usvojili učesnici samita insistira na principu nepovredivosti suvereniteta i teritorijalnog integriteta na principima Povelje UN, pa se Srbija ubuduće može pozivati i na tu deklaraciju.

 

Komentarišući izjavu predsednika Aleksandra Vučića da u Deklaraciji sa samita ne postoji ništa što je protiv interesa Srbije, kao i da je vrlo jasno istakao da se usprotivio uvođenju sankcija Rusiji, Milivojević je ocenio da je suprostavljanje Srbije onim elementima koji su suprotni njenim državnim i nacionalnim interesima, uvaženo bez većih pritisaka.

"To pokazuje da je preovladala real politika i da postoji interes da ona ovde bude prisutna zbog svih opasnosti i tenzija koje postoje u regionu. Težište je bilo na Ukrajini i to pokazuje da su naši stavovi validni, da se uvažavaju i da je interes EU i Brisela da se vodi računa o interesu Srbije. Ipak, u ovom regionu se ništa bez Srbije ne može učiniti i ukoliko zaista žele mir i stabilnost, onda moraju da imaju u vidu stav Srbije", poručio je Milivojević.

Ocenio je da je sastanak predsednika Vučića i predsenika Ukrajine Volodimira Zelenskog potvrdio da nema otvorenih pitanja između dve zemlje.

 

"To je najbolje potvrdila izjava predsednika Vučića da mi tradicionalno sa Ukrajinom imamo najbolje moguće odnose i da ništa Ukrajina prema nama nije uradila. Važna je afirmacija principa poštovanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta, i sa naše i ukrajinske strane, pri čemu je Zelenski učinio jednu digresiju plus u svom govoru 'na osnovu Povelje UN'. To je za nas izuzetno važno, ne zbog odnosa sa Ukrajinom, već zato što je afirmacija tog principa važna i što taj princip figurira i u završnoj deklaraciji", naglašava Milivojević.

Kako je rekao, to je za Srbiju bitno jer se u budućnosti može pozivati i na tu deklaraciju, jer su svi učesnici prihvatili taj princip i to je neka vrsta političke obaveze.

Dodao je da je veoma važno i to što je predsednik Vučić rekao da Grčka neće promeniti svoj stav po pitanju priznanja tzv. Kosova i da je to, ipak, očekivano.

Što se tiče učešća tzv. Kosova, Milovojević je rekao da je ono učestvovalo kao entitet, po principu regionalnog predstavljanja, bez svih elemenata državnosti i subjektiviteta.

Govoreći o samim učesnicima sastanka, Milivojević je primetio da je njihov izbor neobičan i smatra da su postajale dve dimenzije kada je reč o pozivima.

"Jedna je afirmacija evropske perspektive kada je reč o dve politike EU: politike vezane za Zapadni Balkan i tu su 5+1, pet država i Kosovo u statusu entiteta, i drugo, reafirmacija i vraćanje EU na istočnu politiku, zbog toga su tu bili Ukrajina i Moldavija, koje su stekle status kandidata", smatra Milivojević.

 

Učešće Rumunije, Bugarske i Hrvatske vidi kao pokušaj da se kroz deklariciju regionu pridruže i te tri zemlje koje podržavaju priključenje zemalja Zapadnog Balkana EU.

Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, Milivojević kaže da susreti predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajon sa predstavnicima Beograda i Prištine u Atini neće mnogo uticati na dijalog.

Kako je rekao, potpuno je jasno da je bilo reči o tome da se na jesen nastavi dijalog.

"Interes EU je da to bude na platformi njihovih zahteva. Ali, za nastavak dijaloga i moraju da se uvaže interesi srpske strane. Mi moramo da uvažimo početak priče, da vidimo šta je izazvalo eskalaciju i da to otklonimo. Sklanjanje policije, prestanak sa represijom, sklanjanje nelegitimnih gradonačelnika, puštanje na slobodu uhapšenih, i ono što je najvažnije, vraćanju Briselskom sporazumu", poručuje Milivojević.

Na pitanje koliko je realno da se do kraja godine održe izbori na severu KiM, odgovara da je stav EU da Srbi bezuslovno učestvuju na izborima, ali da je to teško izvodljivo, već da moraju da se stvore uslovi.

"To su garancije srpskom narodu da može normalno da živi i učestvuje u političkom procesu. Srbi ne mogu prihvatiti bezuslovno učešće na izborima, jer bi to značilo davanje legitimiteta i legaliteta merama i akcijama prištinske strane. Moramo imati na stolu ZSO, mehanizam koji garantuje koliko-toliko normalan život srpskom narodu i ostanak, ali i normalno učešće u političkom procesu i bez toga teško da možemo imati deeskalaciju i politički ambijent za nastavak dijaloga", konstatuje Milivojević.

 

On smatra da u narednom periodu možemo očekivati veći pritisak po pitanju KiM, jer Vašington i Brisel insistiraju na tome da dođe do proboja na jesen, u pravcu onoga što je njihova platforma, a to je sporazum iz Ohrida.

"Da se ide u onom pravcu koji bi obezbeđivao interese zapadnih centara moći koji bi obezbedio ostvarivanje njihovog cilja, a to je afirmacija kosovske državnosti. To je nešto što ne odgovara nama, i u tom pravcu ići će pritisak", kaže Milivojević.