Intervju sa italijanskim ministrom Adolfom Ursom, koji boravi u poseti Srbiji povodom otvaranja agencije SACE

BEOGRAD - Italijanski ministar za preduzetništvo i proizvedeno u Italiji Adolfo Urso, koji boravi u poseti Srbiji povodom otvaranja kancelarije italijanske izvozno-kreditne agencije SACE, dao je intervju za Tanjug. Intervju prenosimo u celosti.

Kako ocenjujete dosadašnju ekonomsku saradnju Srbije i Italije? Kakav je nivo trgovinske saradnje Srbije i Italije?

Ekonomska saradnja između naše dve zemlje zasniva se na čvrstim i stabilnim temeljima. U prvih šest meseci 2023. godine Italija je potvrdila svoj status trećeg najvećeg trgovinskog partnera Srbije, sa 2,26 milijardi evra bilateralne trgovinske razmene, i jedan je od najvećih stranih investitora u zemlji. Ne zaboravimo da je obim uvoza iz Italije u Srbiju iznosio 1,32 milijarde, a izvoz iz Srbije u Italiju oko 933 miliona evra. To je veliki rezultat. Sada nam je cilj da još više osnažimo trgovinske odnose, fokusirajući se na sektore sa visokim tehnološkim sadržajem. Ova nova faza već je započela Poslovno-naučnim forumom koji je održan 21. i 22. marta, na kome je učestvovalo preko 150 italijanskih i preko 250 srpskih kompanija, što pokazuje postojanje obostranog interesa za jačanje ekonomskih odnosa i, istovremeno, pronalaženje novih poslovnih mogućnosti.

Koliko italijanskih kompanija posluje u Srbiji?

Trenutno u Srbiji imamo preko 1.200 kompanija sa italijanskim učešćem, koje direktno zapošljavaju oko 34.000 osoba. One učestvuju sa oko 4,5% u BDP-u Srbije. Struktura ovih kompanija veoma je raznolika u pogledu veličine, geografije i sektora, a možemo se pohvaliti vodećom pozicijom u sektoru osiguranja i bankarstva. Dovoljno je da pomenemo samo Intesa Sanpaolo, vodeću banku na teritoriji Srbije, i UniCredit. Takođe smo veoma prisutni u tekstilnom sektoru, sektoru hemijskih supstanci i proizvoda, u automobilskom sektoru, proizvodnji mašina i uređaja, proizvoda od gume i plastike, kao i u prehrambenom sektoru. Naše kompanije i mala i srednja preduzeća prisutni su ne samo u Beogradu, nego i u AP Vojvodini, Kragujevcu, Jagodini, Šapcu, Nišu, sve do juga zemlje.

Šta privlači italijanske kompanije da ulažu u Srbiju?

Široko rasprostranjeno i već ukorenjeno prisustvo na ovoj teritoriji i perspektiva daljeg jačanja naših bilateralnih odnosa. Geografska blizina je nesumnjivo važna, ali ima tu i mnogo više. Srbija se smatra stabilnom zemljom, sa povoljnim poslovnim okruženjem, stručnim ljudima i birokratijom koja ne stvara prepreke. Pandemija, pa zatim i rat u Ukrajini, još više su ukazali na značaj ulaganja u ovoj zemlji zahvaljujući takozvanim fenomenima „nearshoring” (izmeštanje proizvodnje u susedne zemlje) i „friendshoring” (izmeštanje proizvodnje u prijateljske zemlje).

U kojim oblastima je bilateralna trgovinska saradnja najrazvijenija? U kojim oblastima ima prostora za dalje jačanje?

Svakako u tradicionalnim sektorima kao što su proizvodnja tekstila, odeće i obuće. Međutim, u svetlu transformacije tržišta, moramo i želimo da se fokusiramo na inovativne sektore kao što su digitalizacija, zelena i energetska tranzicija, agrotehnologije i pametni gradovi, u skladu sa novim ekonomskim pravcem zemlje. Tako smo sve prisutniji u sektorima kao što je ICT, sa oko 45 italijanskih kompanija koje već posluju u Srbiji. Ali, to je samo početak.

Očekujete li uspostavljanje novih poslovnih partnerstava?

Bez sumnje. U Srbiji postoji velika potražnja za brendom „Made in Italy“, ali i sve veće interesovanje srpskih investitora za Italiju. Ova nova faza trgovinskih odnosa sa Beogradom otpočela je Konferencijom u Trstu 2023, kojom je predsedavao potpredsednik Saveta ministara Italije Antonio Tajani. Nakon Poslovno-naučnog foruma u martu odnosi su se dodatno intenzivirali, a višestruko je uvećan i broj upita za informacijama naših kompanija koje žele da posluju u Srbiji. Italija je takođe obezbedila ad hoc finansijske instrumente za podršku internacionalizaciji ovih kompanija, otvorivši u Beogradu kancelarije institucija SIMEST (u junu), SACE (koju ćemo otvoriti ovih dana), a uslediće i druge.

Italija je najveći uvoznik pšenice iz Srbije. U svetlu dešavanja u Ukrajini, koliko ima prostora za plasman srpskog žita?

Rat u Ukrajini ima dramatične posledice i na snabdevanje žitom na globalnom nivou. Poznato je da je Italija je u prvim redovima po pitanju bezbednosti hrane: od 24. do 26. jula bili smo domaćini Drugog samita Ujedinjenih nacija o održivim sistemima hrane, a ova tema je takođe u središtu kandidature Rima za domaćina izložbe „EXPO 2030”. Osim toga, Italija je u maju bila zemlja partner na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, sa čak 21 kompanijom iz našeg lanca snabdevanja. Borba protiv fenomena inflacije, koji je uticao na ovo primarno dobro, predstavlja još jedan zajednički izazov i, u tom pogledu, uveren sam da između naših zemalja ima prostora za jačanje trgovine pšenicom i poljoprivrednim proizvodima uopšte.

Gledano kroz prizmu strateškog partnerstva Srbije i Italije, da li smatrate da su ekonomski potencijal i saradnja dve zemlje dovoljno iskorišćeni?

Uveren sam da još uvek imamo dosta prostora za saradnju koji treba da iskoristimo. Sledeći bilateralni događaji na kojima radimo su učešće Italije na sajmu „Vinska vizija“ u okviru inicijative „Otvoreni Balkan” u novembru u Beogradu i Forum za inovacije i startapove u decembru, takođe u Beogradu. Osim toga, planiramo da budemo domaćini drugog po redu Poslovno-naučnog foruma u Trstu na proleće 2024. godine. Ovi događaji samo će dodatno učvrstiti odnose sa Srbijom.