14. septembar 2023 18:58
Kurti: Nisam prihvatio ZSO kao preduslov, neću tražiti ostavke gradonačelnika
BRISEL - Premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti izjavio je danas da je na sastanku u Briselu izneo predlog za primenu sporazuma iz Brisela i implementacionog aneksa iz Ohrida, ali da je Srbija prvo zatražila formiranje Zajednice sprskih opština, što on, kako kaže, ne može da prihvati kao preduslov.
Kurti je novinarima u Briselu rekao da je specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak prihvatio predlog Beograda i izrazio žaljenje zbog toga.
"Ja sam jedini koji je izneo predlog na sastanku u Briselu, koji je podrazumevao jedan sekvencijalni putokaz kako da se izvrši implementacija sporazuma iz Brisela od februara ove godine i implementacionog aneksa iz Ohrida. To je bio jedini predlog na stolu. Ni sa srpske strane ni sa strane Brisela nije bilo nikakvog papira kao predloga", rekao je Kurti novinarima.
On je dodao da je saznao da Beograd nije predložio nikakav sekvencijalni putokaz, nego samo, kako tvrdi, "predao dokument", kojim uslovljava da najpre mora da se formira Zajdnica sprskih opština.
"To nas vraća u situaciju u aprilu 2013, ali ovo više nije scena gde su Ketrin Ešton, Robert Kuper, Ivica Dačić i Hašim Tači. Sada je 10 godina kasnije", rekao je Kurti.
On je dodao da svi sporazumi koji su obavezujući i validni moraju da se primene i istakao da to kaže i član 10. osnovnog sporazuma.
"Ja ne mogu da prihvatim da Zajednica opština i kreiranje te zajednice bude preduslov za izvršenje našeg sporazuma, jer je to nasuprot ovom sporazumu", rekao je Kurti.
On tvrdi da je uvek bio spreman da razgovara o Zajednici opština sa srpskom većinom.
Kurti tvrdi da ne može da se pregovara o nacrtu statuta ZSO ako se najpre ne postigne dogovor o sekvencijalnom putokazu.
"Ja sam dao predlog, nije bilo drugog predloga, ali nije bilo moguće da imamo kompromis jer ne postoji kompromis između uslovljavanja i predloga. Moraju da postoje dva predloga", rekao je Kurti.
Na pitanje da li prihvata da primeni ZSO po principu iz 2013. i 2015. godine, Kurti je rekao da "u tom sekvencijalnom putokazu moramo da pregovaramo o jednom nacrtu statuta o srpskoj zajednici na Kosovu, u vezi sa članom 10. gde postoje ta dva sporazuma, ali kad dođe vreme za to".
"To ne može da bude prvi stepen naših pregovara", poručio je Kurti i dodao da sporazum od 2013. ima tri dela.
''Prvi je o ZSO, drugi o integraciji Srba u kosovski sistem, što nemamo danas, i treći je član 14. koji kaže da dve strane ne treba da stvaraju prepreke jedna drugoj na evropskom putu, ali tu je Vučić napravio prekršaj kada je prošle godine poslao pisma državama u okviru evropske zajednicekoje još nisu priznale nezavisnost Kosova'', rekao je Kurti i naveo da sporazum iz 2015. nije prošao test ustavnog suda tzv. Kosova.
Naveo je da je u Ohridu rekao da je bio spreman da napiše nacrt statuta, ali ''na tri stuba'', koji je trebalo da predstavljaju osnov.
''Prvo - ustavnost Kosova, drugo stav Federike Mogerini, koja je 2015, dan pre sporazuma, rekla da ZSO ne može imati nikakvih izvršnih nadležnosti niti da predstavlja treći sloj vlasti na KiM, i na kraju stav američke vlade koji je objavljen u januaru ove godine, u tekstu Gabrijela Ekosbara i Dereka Šolea. Znači, američki, evropski i kosovski stub'', rekao je Kurti i dodao da je nacrt statuta iz 2. maja ove godine bio ''gori od Republike Srpske'', pošto u njemu, kako je naveo, ima raznih ovlašćenja za ZSO koje nadilaze one institucija u Prištini i drugih nezavisnih institucija, kao što je Nezavisna komisija za rudarstvo.
''To nije predlog koji bilo ko može da prihvati'', rekao je Kurti.
Govoreći o izborima u četiri opštine na severu KiM, on je rekao da neće tražiti od gradonačelnika koji su izabrani da podnesu ostavke, iako je priznao da im je legitimitet slab.
''Ne možemo da nateramo gradonačelnike da napuste svoj posao. Ja želim da ljudi učestvuju u izborima na severu, i zato postoji mogućnost, da 20 odsto biračkog tela u opštini potpiše peticiju i pokrene proces kojim bi se okončao mandat gradonačelnicima tamo. Ja to prihvatam, oni nemaju potpun legitimitet, ali ni ovi drugi nemaju nikakav legitimitet'', rekao je Kurti i dodao da je ostavka moralni čin.
Kurti je naveo da, kako je rekao, oni koji su digli barikade i, prema njegovim rečima, krijumčarili na severu KiM, sada ''sole pamet'' i govore kako gradonačelnici ne mogu da budu u zgradama institucija.
''Ostavka je moralni i individualni čin. Ne možeš da nekoga teraš na to, to je diktatorski mentalitet, da nekog teraš da da ostavku'', rekao je Kurti.
Upitan da prokomentariše to što je Ljuljzim Hetemi, koji je postavljen za gradonačelnika opštine Leposavić, nekoliko meseci u zgradi institucije, Kurti je za takvu situaciju optužio Srpsku listu.
''Oni su hteli da svojom kolektivnom ostavkom da postignu da sistem u severnom delu Kosova implodira'', tvrdi Kurti, i dodaje da je taj, kako je rekao, pokušaj, propao.
''Za tu zlonamernost i grešku oni treba da plate i pate'', rekao je Kurti.